Женски свет

РАЗНО.

изјутра и у вече 7 ако желимо, да нам је увек свеже Али нрскање ово треба речном а не бунарском водом чинити, јер од бунарске воде ухвати се на лишће прљотина, која не само да ружи цвеће, него затвара и дисање лишћу, иа може цвеће да угине. Шпанаћ се најбоље гноји (ђубри) козијим или овчијим ђубретом; али то ђубре ваља ирво прелити врелом водом чађавицом (јер се у хладној врло споро раствара чађ) и оставити да поетоји тако B—lo8 —10 дана на гомили, па тек онда употребити ваља то ђубре. Чим се семе од шпанаћа посеје, ваља. га одмах овим ђубретом посути, на онда грабљама измешати са земљом. Од оваког ђубрета постане лишће у шпанаћа мало загаситије, али је млого дебље, чвршће, слађе и укусније. Краставци да нам боље роде, не треба их у суво (бескишно) доба залевати сваки дан, јер честим залевањем настаје у корену честа про мена топлоте, која краставцима уди (шкоди). Доста је, ако се краставци залију у тако доба сваких 8 дана по једанпут; али онда јако, да се земља дубоко накваси. Још ће боље родити, ако помешамо с водом једну петину ђубришта. „Ш В.“

Фонд св. Саве добија лепе и знатне прилоге. Читали смо, да је сомборека оиштина приложила 1000 ф. новосадска: 200 ф „Матица Српска“: 200 ф. и купи прилоге у грађанству, те је први дан скупила на то преко l n o ф. Централни кредитни завод у Нов. Саду приложио је 100 ф, , а чујемо, да је знатну своту приложила и в. кикиндска и загребачка онштина, а сигурно ће њиховим трагом поћи и друге наше ошптине, а валда ни наши манастири, па и други имућни људи неће заборавити на ову дужност. Ето листови наши су нас известили, да је на тај фонд приложила позната већ родољупка гђа Љубица Радишибка из Сегедина: 4000 ф. Овај лепи пример ће за цело опоменути и друге наше родољубе и родољупке, да принесу и на овај жртвеник народни по коју кап уља, да пам се не угаси свећа вероисиоведне народне школе. Ђури Даничићу кљижевнику, огкривси је сножеиик на Нетров дан о. г од иеторијско филолошког друштва „Даничићђ а уз припомоћ целог српског народа. Сиоменик је смештен на Калимегдану (шеталишту) и носи само поирсје нок. Даничића, као и Гавриловићев, што су лане учитељи дигли у истом шеталипЈту. И овај је споменик радио Петар Убавкић Слава Даничићу! Анђелија Сандић ћерка заслужног ripo®eсора г. А. Сандића, колокнирала је на бечком иедагогијуму са врло добрам усиехом., честитамо!

Сажосталност женскиња у Ажерици. По последн>ем попису нашло се, да има у здруженим североамеричким државама: 110 женских адвоката, 165 свештеника, 320 књижевника, 580 новииара, 2061. вештакшва (уметница) 2136 неимаркиња (архитекта), 2006 пастирака, 5135 држав. чиновника, 2438 лечника, 31.182 музичарке, 46.800 економа, 21.071 жен. помоћиице и књиговођа трговачких, 14.463 власника самосталних трговина и 155.000 учитељица. Српски православии богословски завод у Задру прославио је 9. (21.) јула о. г. своју 25. годшнњицу од како је иреуређен по данаппвој системи. Сриски учитељи и учитељице у Фелеђхаз-у. Државне школске власти упутиле су овамо гомилу нагаих учитеља и учитељица са основ. нар. школа из Бачке и Баната да уче мађарски језик. Учитељи су добили од својих општииа путни трошак тамо и натраг, а од државе по 70 н. дневно 3 t своје издржавање. Бавиће се тамо 6 недеља дана. Како смо извештени, има тамо на окупу 82 учитеља (љице,) од којих само 6 друге нар дности (Немци), а остало су све Срби православне вере. У толикој гомила тешко ће Срби ihto научити, јер he међусобом опет ерискиразговарати. За новинаре велика олакшица Српска и Угарска влада уговориле су, да се од св. Илије на свима иоштама у Србији, Босни, Херцего вини и Угарској могу илаћати и примати новци по поштанским упутницама и нлаћа ће се по курзу у оном новцу који где вдада. Поштарина је до 20 ф. у Угарској 10 нов. а у Србији саразмерно у њиховом новцу. Ово је велика олакшица за новинаре с ове и с оне стране Саве и Дунава, јер могу непосредно слати новце на лист. који наручују. Владика Милаш основао је, прилнком 25. годипгње прославе иравославног богословског за завода у Задру, закладу од 1000 круна (500 ф.) да се отуда даде сваке године интерес као награда оном ђаку богослову, који напише најбољу расправу из богословских предмета. Рукописи Вука Караџића. Краљевска влада изаслала је у Беч свога државног саветника г. Перу Ђорђевића, да пренесе рукописе, који су заостали иза Вука, а које је чувала његова кћи покојна Мина. Тих рукописа има пуних пет сандука, а највише иисама од знатних и учених људи, с којима је Вук у преписци стајао. Одложена светковина. Сриска певачка дружина у Темишвару, одгађа своју 25. годишњу прославу заказану за св. Илију 20, јула —■ (1. августа) до Мале Госпојине, т. ј. до 8. (20.) септембра о. г Митронолит загребачки Др. Ђура Иоси ловић свечано је уведен у своју митрополитску столицу. Гђа Карнот, удовица покојног председника Француске реиублике, показага се у несрећи

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

123