Женски свет

очију и срца спавачице. Када је заблистао први сунчев зрак, ие беше више па земљи ниједног девојчета, иреко чијих би усана смела прећи љубавна реч. а да је прво није изрекао драган њен. Алп не, ииак беше још једие; Кокега, која у тмини ноћпој беше побегла дубоко у шуму, те се пи сутрадан нмје усудила из ље изаћи. Беше одлучнла, да остаие у овој нустињи и да се храни шумским плодовима, док ие буде заборављена, те да се може вратити међу свет без бојазни, е ће јрј когод одузети најдрагоценије добро. Време њепа растанка са шумом беше дошло пре, но што је она мислила Јер добре виле, које су мислиле. да су све најбоље и најмудрије уредиле, увидеше наскоро, да се упркос њиховој новој уредби збива многа горка пеправда. Само шго су спд немоћне девојке морале да трие. јер мла дићп, који осетили беху своју моћ, употребљиваху је врло често на зло, те се титраху љубављу девојака У бескрајпој сујети евојој држала је већина младића, да њиховој љубави ие може ниједна девојка да одоли, те је с тога многи младић оклевао, да изрекне одлучну речцу, налазећи гнусно задовољство у томе, пјто ће огегнути бо јажљиво девојчино чекање. Мпоги су мило погледали девојку према којој нису осе ћали љубави, па кад су јој изазвалп румен иа образе и тајанствен жар у оку, тада би је наиуетили, па с другом иочињалп ту исту бестидпу забаву. Многој је девојци тако унпштеиа срећа и мнр, многа је морала сама прећи иут живота, а за онпма, које пису биле об дарепе спољашпом лепотом, rlnje никад жешће закуцало срце човечје. Када виле видеше, колико се пеиравде н сада догађа, повукоше се раерђене под облаке, да впше пемају посла са љуиским родом код к-па јачи своје нраво увек на зло употребљује. Баш у доба, када опо виле напустише људе, младић једап ловио је лов по пла нинп, где се Кокета беше сакрила. Беше то један од најобеснијих освајача девојнчких срдаца; многа ]е већ девојка због њега тешку бољу пренатила, много је око, које се зажарено са силне љубави на њему одмарало, горко заилакало, док ]е он без-

брнжно даље хитао жудећи за новим иобедама. Поносан са личне своје моћи, ко рачао је охоло уздигнуте главе кроз шуму. Тада онази где из даљине злаћана светлост нродире кроз мрачне јеле. Пажљиво се прпближп и раскрчивши шнбље, опази Ко кету где плете дугачке евоје власи. Грање зашушта, опа се окрете и погледи им се сукобише. Кокетппо лице не обли румен, она беше прва, којој поглед остаде хладан у његовој близипп и с тога га силно обузе жел.а j а и у њезпиу срцу распали жар љубави. Али у дугој усамљености беше Кокета заборавила љубити. ]едина ]ој љубав беше њеиа рођена леиота, и што је страснмје млади странац чезнуо за њеном љубави, тим јој гласнији беше смех, тим хладнији поглед великих јој очију. Уз то је пестапЈ шм миловањем и умилним речима знала гвегову с/граст до беснила распалити. Она нак осгаде мирна и хладпа, а краспи ружичасти образи њени крај свег љубав ног плама његова нису се нимало зарумеиилп. Тада викне гневно: „Ти ниси емртна жена, ]ер онда не би могла мојој љубави одолети, но си једна од оних вила, што иас оно у срдњи својој наиустише* 1 . Тако сазна Кокета, да је прошло време њепе опаености, и да се може слободно вратити међу људе, те рече смешећи се: „Хајде да тн покажем, да сам и ја створење од меса и крви, хоћу да ти бу;;ем жепа и да ти следујем у твој завича]“. Каспо је био младић сазнао, да она не може да љуби. Кокета оста лепа н хладно крвна, као и онога дана, кад ју је оно први пут видео задубљена у иосматрању своје рођене лепоте Са свпма људпма, ко]и јој се нриближише, играла е нсту бестидну игру. Рас паљпватп љубавни жар, играти се са ср• цима, која су само за п>у куцала и тада их нрезриво остављати, беше јој најмилија забава Тада јој мужа обузе дивљи бес са тамучен силном љубомором. убије сво]у леиу љубу и, како му се није милило живети без ње, зада и с би смрт. Док се вршило крваво ово дело, спаваше тихо у колевци љуико девојче, чедо Кокетино Милосрдни људи смиловаше се

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ

143