Женски свет

ш-колама, а особитог обзира да се има код васпитавања девојака, једно због особите ирироде женског васпитања, а друго што се занемарено телесно васпитање код дееојака свети у телесном развитку идућег ноколења. Они, који хоће да преиначе досадашњи начин телесног васпитања у школи, ишту одлучно, да се досадашња сва гимнастика папусти, и да се место тога заведу игре. Једни сву наду иолажу у ове шре, а други опет не деле са њима то одушевљење. Ко има право, још није решено, једно само стоји, да ми од деде у школи не ћемо да начинимо ни атлете, ни вој нике, нити недантне гимнастичаре. Ма како хтели да поправљамо учевно градиво у школи, не ћемо никад моћи смањити исто, па да буде деци лакше, него ваља методичне ноправке тражити. Онда кад томе придође још и умесно телеспо васиитање, онда ће бити и успеха. Али прво се морају за телесна веџбања задобити најпре велике школе, из којих Нови Сад.

младићи за сада немају смисла за то, на онда да то пређе и на читаво друштво. ЈБуди се у идућем веку неће ни мало морати стидити, ако на здравље и телесну снагу својих синова и кћери исто толико буду полагали, колико и на развитак умних дарова. Нама бп требао други ренесанс, као и на крају средњег века. Претерани материлизам је покварио хармонију у животу дапашњем. Питање леба, борба за опстанак неирестано нам оштри и веџба само оне снаге, које су нам за наш иозив и за набавку материјалног блага нужне. Већ данас се почиње по мало увиђати, што ће у идућем веку бити опште убеђење, да ми таким једностраним васпитањем нашој деци баш с погледом на њи хову егзистенцију не чинимо добре услуге. Па кад то уверење буде продрло, онда ће и телесно васнитање своје достојно место заузети. А то неће бити само иедагошка реФорма, него ће се тиме повратити један изгубљени идејал : Сагласност у животу , и у телесним и умним снагама. Ла —.

СРПСКА МОМА...!

rjfC едим сама у соби <гo*) Па дарове спремам; Сама себи спремам дар Јер ја мајке немам. Отац ми је сирома Врло бедно живи; Ал је вредан раденик Село му се диви ...! Немам блага, богатства Ни сребра ни злата Нити носим дукате ОКо бела врата. Мираз су ми руке две Али много вреде; Знају доста радити Још више да штеде. Знам се Богу молити И Божијој мајци;

Ср Карловци 1894.

Да подари живота Мом милом бабајци. Знадем песме певати Песме од јунака; Песми ме је учила Покојна ми мајка! Знадем књигу читати И Српство да љубим; Свако платно шити знам Ситно вез да рубим. Српска мома са села Ваке даре спрема; Која нема богатства Ани мајке нема.. ! Па кад дође суђен дан Нека имам дара; Кад ме војно поведе Код светог олтара .. .!

С. Попић.

Вр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

131