Женски свет

задругарке изразиле су своје жалење, што им материјалне околиости не допуштају, да и ове године помогну сиротињи у оном саразмеру, као и до сада. Али само да сваки чини толико добра, колико му силе допуштају, па би за и шесно било мање невољеијада на овом свету. Дужни смо да одамо овом красном делу јавно признање; примите честите задругаркиње пород топле бла годарности оних сирота, којима сте ублажили јад, невољу и немаштину, и од наше стране срдачну захвалност А у првом реду нека то прими велеуважена председница, која је из својег рођеног шпага у име женске задруге ириложила своту, која се сиротињи издала. Евала дичној председкињи која у низу толиких година тако често даје видљива знака своје племенитости и дарежљивости Она је душа читавог удружења Напојена узвишеним идеалима чврсто и неуморно држи она крмило лађе, коју је уз прип моћ својих честитих сестара саградила, и својом гвозденом руком истрајно руко оди брод свој у сигурно и мирно пристаниште. Док има српски народ оваких кћери, као што је наша дична нредседкиња госиођа Емилија Мунчићка и њене остале сестре, које су у том женском колу, дотле се српски народ може само добру надати. Женска задруга може се ионосити са својим радом, а оно новерење које нам даје личност уважене гђн иредседкиње и осталих чланица унравног одбора, пружа нам јаку гаранцију, да наша задруга не ће никада стати на по пута, већ ће и на даље наставити свој користан рад. Оволико за сада, а с вашим допуштењем, г. уредниче, послаћу вам што скорије читав извештај о раду наше задруге

Зорка Рашковић, забавиља.

Вуковар, 1894 Помислили сте зацело, да је наш Вуковар у море уиануо, као оно негда Винета а с њим и Нада. Не, то није тако, још Вуковар чврсто стоји на* десној обали Дунава а у њем Нада иа и „Српска женска задруга“ па кад је тако на миру још, хајд да онда коју проговоримо и оиет о нашој задрузи. Од оно доба, од кад Вам се последњи пут ја вих, млого је учињено, млого се што пгга изменуло, нешто на дику и добро а боме баш нешто и на зло, ал најбоље ево чујте, да вам приповедим, иа < удите сами. Задруга сваким даном напредује, готовина се очевидно множи, чврст темељ задруга хвата Сваког месеца ревно задруга потпомаже своје сироте и то 12—14 их је на броју, који сваког месеца редовно иотпору добијају и то 2 до о ф. сваки. Даље сваком приликом се вредне и

ревне одборнице труде, да се помогне и утаре суза сиротињска, помаже свуд и сваком, колко год то околности допуштају, ето и ове године, као сваке до сад, одевена су сирочад, која школу полазе, је ове године 10 девојчица и 14 мушкараца и то одећом, обућом и капом> што но реч’ од главе до пете, заоденусмо ево 24 малише. Милина беше погледати, како се та дечица зарадоваше новим топлим хаљиницама заиста беше лена награда оним, који се трудише око тог, кад видеше она весела дечија лица. Бригу око набаве одела, ципела итд., шта више донекле и само зготовљење бејаше пове рено и ове године гђама: Сари Вукајловић и Ружи Поповић, обе госпође су познате као вредне, ревне и савесне одборнице, особито ми ваља нагласити, да госпође, наиме гђа Вукајловићка, не пожали труда, да што савесније одговори задаћи која јој је поверена, као што смо то већ вични да очекујемо. Гђа Вукајловић се свагда добром вољом одликовала, с тога нека је њој а и гђи Поповићки овде „хвала“. Састављен је већ и ужи одбор, који ће да нрими на се бригу о приређивању задружне забаве, која ће се, као сваке године, на дан Сретенија 2. Фебруара обдржавати Одбор се састоји од 6 госпођа и два господина и то: гђе: Лепо сава Станић, Мила Дробац, Сара Вукајловић, Мара Тепић, Јулка Војновић, Пава Рогулић и г. г. Гига Војновић и Милан Петровић, све већ опробане снаге. Ми се надамо да ћемо и ове године као и свагда имати лепа уживања на забави женске задруге. Сад би имала нешто непријатно да вам приповедим, а то је, да признам, даје, жали боже, српска неслога, почела и у одбору српске задруге да се опажа. Код нас вам је иоследње време ушло у моду, да кад једна од одборница неку сироту за потпору препоручи, онда су зацело млоге против, без да околности познају, просто с тога, што је то ова или она предложила. Догађа се и ово, да се не прими предлог ове ил оне, буди из ког разлога, е, онда се ту одма иступа из одбора, заФаљива на досадањим почастима, шта више, иросто се и из задруге иступа, на ни то још није доста, већ се онда наговара још и „сека“ и „нека“ да и оне из задруге истуие. Ту се задрузи материјална штета чини, раздор се сеје а ипак неиостиже оно, што се желило. Истина, беше свагда па и сад, да има код нас доста свесни задругарица, које

10

ЖЕНСКМ СВЕТ. Вр. 1