Женски свет

Женскиње, које мрзе моралну стегу, носе обично тесне мидере * Ретке су женскиње, којима мидер и морална стега годи, још ређе иак оне, које не осећају да их морал стеже, па тако је и код мушких еа тесном огрлицом. * Мода је на свету једини тиранин, за којег се људи мање-више отимају 'да му ропски служе. Силом роб се може пре или после ослободити, али својевољно остаје и онда роб, кад га ослободе. Тек што нас једна мода ослободи, зароби нас друга. * Мидер као стега шкоди здрављу, али као

лака дисциплина уредне тоалете модернога Kpoja може поднети као потребно зло, кад већ мора силом бити. * Велики карактери су ређи него велики л>уди, најређи пак они, који су и једно и друго. * Надежда је и сабља и мелем, она и задаје и вида ране. * Култура може курјака укротити а без ње ће и јагње подивљати, али зато опет свако задржава своју природу. * Радост, жалост, примање и давање то су главне црте људског карактера, који налазе одсјај у оку и лицу, том огледалу душе.

ЧИТУЉА.

f Батарина пл. Бота супруга нашег одли чног свештеника и сарадника овог листа г. Ђорђа пл. Бота из Јарковца, примерна супруга и мати четворо нејаке деце преминула је лицем на св. Николу прошле године у својој 28. години жи вота. Нека прими наш пријатељ и наше сауче шће у својој тузи, а покојници нека је вечна памет f Јелена Вуловић Мирковићка. Тек сад смо дознали, да се још септембра месеца пр год. упокојила ова одлична Српкиња Јелена ВуловићМирковићка председница Женскот Друштва у Крагујевцу. Немогавши се прилагодити одредбама београдског „Женског Друштва“, образоваше Крагујевкиње засебно самостално „Женско Дру штво“и изабраше ову вредну и одушевљену Срнкињу за иредседницу. И нису се у њој пре вариле Она је за све радила и коме су познате тамо политичне прилике, тај ће ноњати, како је тешко одржати међу тако страсним елементима слогу, љубав и заједнички рад, јер политично партизанство захватило.је корена и међу жен скињама на оној страни. Па ииак је покојница толико вештине показала, да је знала и умела . све те елементе спојити и у заједници одржати; а чим се иоболела, почет је тај отров да разједа друштво и млоге чланице још за време њене болести, иочеше напуштати мисао и оставише тако племенито иоље свога јавног рада. Покојница беше за две године дша подигла тако задругу ту, да је почела држати корак с београдском задругом. Завела је раденичку школу и довела већ до остварења и ткачко одељење, па је смрт ирекиде у извршивању те привредне струке. Радила је на томе, да се тамо и забавиште друштвено подигие, ал није нашла довољна одзива у грађанству, што ју је јако тиштало. У опште она беше у друштву и председница, и благајкиња и деловођа (перовођа); она све и сва, а друге су тек име носиле. Поред тога је сама била и скупљач претплате за

наш „Женски Свет“. Па ипак поред тога узор жена, домаћица и мајка. Свуда је њено окомотрило, на све пазило; а руке пуне носла у друштву као и на дому. Имала је седморо деце, и од тих су јојданас живи два одраслија сина и мала ћерка од 3 године. Остала су јој деца помрла од запаљења мождане марамице, те је тако жалила, да су је често онесвешћену дизали с гробова не само лети но и зими, те је канда ту и задобила. смртну рану. У ошпте, губитак пок. Јелене ВуловићМирковићке, није губитак само за иородицу и кућу њену, него је губитак за народ, јер су данас таке Српкиње ретке. Нека јој будс лака црна земља и вечна успомена! Јока кћи Чараиића Васе На измаку прошле годице упокојила се у дубокој старости својој, а у великој сиротињи кћи великог српског јунака из доба Карађорђева и кнеза Милоша, кога су прославиле народне иесме и скаске. Лака јој била црна земља! Георгина Дебељачка, ћерка Ђуре и Савете Дебељачки из Ст. Бечеја, преминула је у 17. години млађаног живота свог. Беше се спремала за забавиљу српску. Врло је радо учила и много читала, те је пружала и родитељима и народу лепе наде. Нека је Бог ирими у рајске насладе'! | Љубомир 11. Ненадовић. ј У очи недеље 21. јануара о. г. угасио се живот Љубе П. Ненадовића, једног од најмилијих и најдуховитијих српских несника и књижевника. Љуба 11. Ненадовић родио се 14. септ. 1826. г. у селу Бранковини близу Ваљева у Србији. Отац му беше знаменити јунак и дипломата за време Кара ђорђа и Милоша прота Матија Ненадовић. По којни Ненадовић писао је много и сад скоро су изишли његови списи у 12 књига, Што је год писао, било је лепо, пуно осећаја и разумевања. Нека је слава и вечна успомена покојном Љубомиру П. Ненадовићу!

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.