Женски свет

А које су управо најлошије врсте? Запитаће Душида. Ви ете мало пре рекли, да у тим врстама има много коФејина. Најгоре врете, прихвати Љубица, зову се бохеја или бу-чај и састоје се или из црнога или зеленога чаја; ту је лишће неуваљано, само смежурано, а делимице су само комадићи лишћа са дршцима и другим примесама. Да, да, отуда је и такозвани цигљани чај, упадне у реч Милоје, с којим много У Русији тргују. Ах, да, надовеже Љубица, тај се много Фабрицира у кинеској провинцији Хупеју, где посредуЈу руски агенти и прави се од отпадака и иабирака при прављењу чаја. То су вам комађа од пресована лишћа из дршкова у виду црепа на крову. Код нас се ваљда не троши та врста чаја? Запита радознало Душица. Не, одговгри Љубица, јако много га гроше номадски народи у централној и северној Азији. Код Монгола и Татара уту цају га у прах, помешају са тврдом степском водом, додају соли и масти, за тим мешају ту течност са млеком, маслом и мало ирженим брашном, те то једу. Боже мој, па и тако' ираве чај! примети Милена, која је до сад само слушала. Па да богме, и ми га често пијемо са млеком. Истина је, тетка, дода Љубица, чају додају код нас млеко, рум, вино, лимунову киселину; али све је то по навици, све то квари и ремети права чајева својства. Шта више и шећер ремети његове праве особине, али због укуса шећер се мора уиотребити. Све остало је управо излишно; ко хоће да се наслађава чајем, тај се мора тих додатака ослободити. А како је управо најбол>е чај спремати? Занита Јованка Мени се боље допада, кад га мало ошурим, него кад га пустим, да се дуго кисели. Без сумње, прихвати Љубица, најбољи ћете чај добити, кад га оставите у затвореном суду, као што је, ето, чајник, утецају вреле воде кроз пет минута. Толико је доста, да иређу у воду делови из чаја, који дају мирис и дејство. Самовар са чајииком вам за то у истини најподесније

може послужити. Кад се чај кува, или дуго пари, буде горак и онор. Да ли је јача једна шољица чаја, запитаће Бранко, или једна шољица каФе? Па чај је свакојако јачи, одговори Јта* ноје, Милоје и Јоца као у један глас. У једној шољици каФе, где се укува 15 грама каФе, пређу до 4 грама растворљивих супстанција у течност, у којима има 0*26 грама коФејина, примети Душица. То сам чула пре од госпођице Љубице, а како ће бити са чајем, госпођице? Код доброг чаја, рећи ће Љубица, нрелазе 33% од сувога чаја у воду, одатле T33°/o коФејина; дакле, где се скува, рецимо, 5-6 грама чаја, биће коФејина то* лико исто, колико и у 17 грама каФб. Наравно, код свију врста неје то једнако; шта више има у трговини, поред споме* нутих разних врста чаја, и ФалсиФиката. Шта, дакле и чај Фалсификују? новикаше у глас Јованка, Милена и Анђелија. 0, још те како! одговори Милоје. Шта више, и сами Кинези се баве тим занатом, примети Љубица, а и иначе у трговини се ФалсиФикује чај у велико Најчешће мешају лошије врсте са бољим. Исто тако се мегаа, нарочито у великим варошима, већ употребљиван чај са неупотребљеним; у Лондону има н up. неколико Фабрика, које се искључиво тиме баве. Иначе додају и лишће других биљака. Шта зар и лишће других биљака ме шају са чајем? Запита зачуђено Јованка. Да богме, одвраги Љубица; лишће од врбе и трњине доста је налик на чајев лист, иа га и мешају са њиме. За тим домећу и лишће од раста, букве, кестена, зове, јагода и платана. Већ и Кинези домећу често лист од једне врсте камелије и хлоранта биљке. Такав чај зову они лије, што ће рећи лажни чај. Па како се ту можемо разазнати? заиита Душица. Ваљда ће се моћи лишће распознати, не ће бити, да је и једно од тога лишћа са свим једнако са чајевим, примети Да ница, која је до сада пажљиво слушала, што се говори. Да богме, по лишћу, рекне Милоје. Ако хоћете, да се уверите, да ли у

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.