Женски свет
РАЗНО.
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Може се и више нута једно за другим мазати и трти, ако је нужно.
Проклијала земљака (кромнир) као нића. Знамо, да ова иред пролеће велике клице истера, особито пак у топлијим пивницама (подрумима); али је зато многи без икакве бриге дају за храну разним домаћим животињама и ако се услед ње болест на њима појави, ире ће је ма чему другоме приписати, него баш тој проклијалости А она је збиља често узрок веома онасним боле штинама, којима су знаци: губитак воље за јелом (апетита) у животиње, с обореном главом стоји пред јаслима, укочивши раскречене ноге, жиле ioj нагло бију, а очи као да су скамењене. Ако је изведемо у двориште, батрга се деснолево, пада, па и стропошта се Чим се ово ири мети, нек се одмах ирестане с таковим храње њем и нека се само здрава и снажна пића употреби, те ће марвинче за недел.у дана са свим да се поправи и иостати, као што је и било. Да би се та болест избегла, ваља нам проклијалу земљаку од тога очистити. па је онда слободно можемо без опасности давати или обарати прво, да се отров, што те болештине проузрукује, и који се у клицама налази, утамани. Гlо „Р. Н. N.“ Имп. Против смрада од ламие. Много иутаједи нас и љути онај тежак задах од светиљке с каменитим уљем (петролеумом); али се истога на посве лак и прост начин ослободити можемо и то овако: стењак пре него што уметнемо, нотопити ваља у оцат (сирће), у ком нек буде око но дана, затим до г фо га исцедивши, да се осуши. Уз"то се захтева да огорео крај тако нриправљеног Фитиља сваког вечера одсечемо, па онда не ћемо никад ону непријатну сагу осе тити „Р. Н. N.“ Ими. Како ћеш крозшир слати кад је мраз Да би се могао кромпир (кртола) слати и кад је најјачи мраз, а да не промрзне, има једно са свим иросто средство. Треба прво оне џакове замочити у хладну воду, у којима ће се кромпир слати. За тим их треба напунити кртолом и нолити с поља џак онет хладном водом. Тако накована кртола издржи најјачи мраз Разлог је са свим природан. Влага сваку шупљику ткања на џаку исиуни А кад се та влага у шуњљикама смрзне, онда тај лед с иоља на џаку не пропушта хладноћу или боље не проиушта топлоту из џака односно из кртоле. Има крајева (Krzgebirg’e) где је овај начин наковања у зиму са свим уобичајен, само што се кртолом напуни сух џак, те нреко овог се навуче у воду замо чен џак, који је међу тим смрзнут. А ово ће на свакц начин још бол.е бити
Свети Сава у Новом Саду. Ове је године ирослављеп св. Сава у Новом Саду много свечаније но изаче, јер је с том ирославом било спојено и отварање нове иозорншне зграде, коју је назидао наш родољуб и веленоседник г. Лаз« Дунђерски. Позориште је врло леио и укусно и сад се тек види, како је штета, што је саграђено у дворипггу, а није на угледу. Св. Савска прослава отпочела се службом божјом, у којој је чинодјејствовао Њ. Високо преосвештенство епискон новосадско бачки г. Гермап ОаачиН. После службе је свећена водица у гимназијској дворани од самог епископа и онда је говорио у славу светитељеву лено и иоучно г. Мила ВучетиН, ученик УШ разреда, затим је проФесор г. А. М. Матић ггрочитао имена ириложника и добротвора гимназијских, аг управитељ Васа Пушибрк држао је говор у спомен НЗОгодишњице од рођења негдашњем управитељу ове :’имназије и познатом књижевнику и слависти покојном Др. Јосифу Шафарику. После подне се продужила светковина у „Матици СрпскојА где је г. Др. М. ПолитДесанчиЛ држао леп говор у славу хрватског родољуба и великог историчара пок Др. Фрање Рачког, као почасног члана „Матице Српске“ и члана књижевног одељења. Покојни Рачки принадао је и Србима, јер је једнаком л>убавл.у грлио Србе као и Хрвате, те је заслужио, да му се ода почаст и нризнање и са српске стране. КO ЈУ Ј е баш Др. М. Полит, као његов лични пријатељ и познаник и рчинио у свом значајном говору, за који је добио захвалу и у записнил крвижевног одел»ења. На овој светковини као и у оној у гимназији, био је и наш женски свет многобројно заступљен. Приликом ове светковине пријавио јелично ректор богословије карловачке пречасни г. Ј. Вучковић, да Његова Светост иатријарх сриски г. Георгије БранковиЛ, уписује за чланове „Матице Српске - : богословију карловачку, нренарандије: сомборску, гор. карловачку и иакрачку и српске велике гимназије у Карловцима и Новом Саду, а за себе доплаћује на оних 50 Фор, што је уилатио још као ирота сомборски 460 ф., те тако укунно полаже Матици у име чланарине 750 ф. Овај леп чин изазвао је у свим члановима Матичиним и присутној публици радосна осећања и повикало сеуглас: живео, а на нредлог прсд седника решено, да се Њ. Светоети за тај дар изда и писмена захвала. У вече је била фајна беседа гимиазијска у новом народном нозоришту, која се отворила са леним прологом у славу и част родол.уба г. Лазе Дунђерског, који је назидао и онако лепо украсио ову зграду. По изговореном прологу, отпевала је цела гимназија свечано „многоја л»ета“, а публика га је ноздравила са живео После тог је наставл»ена беседа, која је ■ ве задовољила и усхитила и песмом и свирком и декламацијама,
24
ЖЕНСКМ СВЕТ. Бр. 2