Женски свет

Душица их, иза љубазног ноздрава, новеде у велику собу, где им на сусрет изађе и Јоспођа Анђелија. И ЈБубици и Милени огледала се радост и задовољство на лицу. Разговор се новео, после поздра ва, о свакодиевним ириликама. Госнођа Милена је стала приповедати, како говоре, како је одветник Здравко нрошао на официрском балу са госиођицом Емилијом и т. д., а дотле су и Душмца и ЈБубица ћутале, слушајући pasioßope стари]их. У том Душица, као да је на миг материн, устаде и нође у другу собу, где јој је гласовир, а за њом се вину и ЈБубпца. Право да Вам кажем, не марим, кад тетка ночне те празне разговоре и оговарања рећи ће ЈБубица, зар је тиме што номожено, ако ће кога оговорити или иохвалитн, чудна ми чуда! Али да богме, ми морамо да ћутимо. Ја већ знам, прихвати ДуЈиица, кад се тако што I'овори, ја видим из очију маминих, да то није за ме, на се и уклоиим одмах. Па и боље је, надовеже ЈБубнца, за цело ту се не ћемо ни чему научити, а где тога неје, боље је да и не чујемо ппшта Заиста, госнођице, уздахне Душица, истипу говориге; али ретки су умни разговори, иа да, и не буду! Од кад сте Ви у иашем друштву, ја осећам велику нро мену н нове жеље у свима, а за ме ]е управо нов живот. То ми је мило, рећи ће Љуоица, но ја не вндим, да сам у опште што иамерно раднла, чиме би ту промену изазвати хтела. С кпм где бејах, свуда беше разговор, у ком се моје мпсли крећу. Да да, прпхвати Душица, то и јесте опа чар. за кпјом ја жудим : самосталност Вашпх мпслп познаван>е свша а уз то сге сада независна положаја, увек се мо жсте ослањати у животу иа саму себе. До сад не имадох никако прилике, да са Вама будем на само, а хтела сам Вам рећи, како и ја живо желим, да нешто саршим, да будем своја; али родитељи имају Miioi’o нротивних разлога. На за што не, упадне у реч Љубица, Ваше годгите то још дозвољавају. Истина

код нас немате шта велико да постигнете; али, верујте, Ви можете у Швајцарској од данас за четирп године својом оштроумношћу и вредноћом имати докторат филосоФије у џепу. Мени би збиља било мило, кад бих могла видеги Ваше жеље испуњене. Па како то. слатка госиођице ? нитала је пуна радости Душица. Ево како, pehn ће ЈБубица. Ви сте свршили нашу вишу женску школу знаге добро немачки и Француски. па би ваљ’да само из овог последњег језика. ако га немате у сведоџби, полагали нријамни иснит и одмах се иза тога уписали па универзитет; ту би иза шест семестара могли полагати докторат, наравно без државних испита, што Вама, за iiauie околносги, не бих ни било нужно 0, како бих то волела, ускликне Душица, ја не ћу даги родитељима мира, док ме у Швајцарску не пусте. Ја бих збиља била сретна, кад бих видела што више наших друга на нуту, за који су мушки вековима, на и данас још држали, да је само њихов, а не и „умом слабијих жепских", као што се изражавају l Па нгга бих ја могла слушати из филосоФије? заиита замишљено Душица. Шта би хтели, све једно, рекне ЈБубица, коју хоћете групу : или историју и ђеограФију, или ђерманске језике, или ро манску груиу језика, или природне науке, или пак чисту ФилосоФију. За класичне језике, грчки и латински, морали би се да богме спремати дуже, те не би тако брзо могли свршити, пошто из тих језика досад несте ништа слушали. А да ли бих могла и медеципу слушати? занита Душица. Би, рекне ЈБубица замишљено, и то би могли; алп ако бисте хтели, да полажете уредно строге државне исииге, онда би пре уписа на универзитет морали се још четири године за тамошњи испит зрелости, а иза тога би за пег година могли све испите посвршавати на медицини. Ако бисте хтели пак само докторску титулу, без ирава на праксу из медицине, онда би се могли већ за пола

34

ЖЕНСКИ СВЕТ. Ор. 3.