Женски свет

правила овог друштва, jep се и тамо мисли основати овака задруга Срнкиња, штоје узето на повољно знање. На молбу досадањих питомица друштвених издато је и за ову школску 1895— 6. г. ио sф. мееечне. ирииомоћи Евици Павковићевој и Ма-

рији Јовановићевој нриправницама 111. разреда и Софији Продановићевој нринравници 11. разр. сомборске учитељске школе; а нрипомоћ једном за свагда дата је принравницама Зорки Нинковићевој 15 Фор.; Смиљи Добродолској и Марији Милутиновићевој по 10 ф.

ПЕСНИШТВО.

При крају септембра.

Другарице.

ffSčf мирише ; ено, у долини цвеће, Пред кућом се красно тоиола зелени; Али ; гледај ; зима онамо се креће ; Снегом су планини врхови скривени. Срце ми је младо ; у њему је лето ; Најлепгае му цвета пролеће и нада ; Ну црне ми власи грушају се ето Мраз на њих све гушће почео да нада!

|Синоћ рече другарица Злата: све носиш бисер оковрата? Да где су ти златни адиђари, Што ти мајка даде о свечари’? ЈХепши ј’ онај један алем сјајни, Него твоји сви бисери вајни!“ Ја узданух ; па рекох у себи : Лепши алем свима, на и теби ; А мени сте ви ; бисери моји, Он ми рече ; да ми лепо стоји! Још ме Злата к’о за пакост нита ; Још ми једну стрелу срцу хита:

ПЕТЕФИ.

Ако збациш када удовички вео ; На крст мигавежи ка’ заставу туге! У поноћ бих доле у раку га снео ; Да не стоји озго као зар од руге. Брисао бих сузе за тобом ; да сану: Предала си војна забораву лако ! У груди бих њиме прмвезао рану И тад бих те жарко љубио овако!

Живот ће да мине ; као лист кад свене . Ходи ; верна љубо ; у загрљај амо! Данас ; видим ; главу наслањаш на мене А сутра ћеш можда на сандук ми само! Одем ли од тебе нре са овог света ; Ој ; да ли би очи росиле ме твојеј? Би ли икад хтела ; љубављу занета ; Би ли могла име оставити моје?

Ив. М. Поповић.

„Што ее китиш све ђурђицом бледим? Ја се на те са тога већ једим. Та у вас је барем врста свака ; Све по избор цвета свакојака!“ Планух гласно ; већ не могах тише: Воли цвеће ; које теби драго ; Воли алем и злато и благо ; Воли ружу ; зумбул ; љубичицу Мени мани бисер и ђурђицу, Бисер ; ђурђиц накити су моји Он ми рече ; да ми лепо етоји! Бечеј

Д. Нера нџић-Брашованова.

Вр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

155