Женски свет

Дрномањасте њене власи, оеобито кад би се при игри случајно разасуле, те попадале преко бела врата даваху јој неку необичну драж. Образи су јој цвали од свежа здравља; кад би јој се умилна уста насмешила изгледаше, као да сами бисер сеју. Све леноте њене наткрилиле беху нлаве очи, које су сјале попут светлих звезда. Кад би живље говорила, избијаше нека урођеиа јој збиља и оштроумност. У мало оштрој природи њеној било је иешто лако раздражљиве Фантазије, која се показивала у некој тежњи за стварањем.“ СоФИЈа познаваше и ноштоваше Ленауа већ одавна као песника страсних, болноблагих песама, те пе могаше друкче бити, а да знаменити и племснити песник, овенчан већ младом славом, пе занесе духовиту и даровиту ову госпођу. Муж њен, који је својим оштрим умом знао да процени значај Ленауов, поста му искрепим пријатељем. Оца СоФијина нознаваше још из доба свога ђачког живота. Лепа њена деца ирирастоше му убрзо за срце; чеето ихје скупљао око себе, приповедајући им разне бајке. Тако се иснреплеташе копци прија-

тељства на обе стране. Како је Ленау сваки дан скоро посећивао породицу Левенталову, па често и становао у истој кући с њом, имађаше прилике, да упозна СоФију као чуварну газдарицу и верну мај ку свој е деце. Оно, што је на првом месту Ленауа везивало за госпођу Левентал, бегае њихово духовно сродетво. „Уоп allen, die den Sanger lieben, Die, was icli fiihlte, nachempfanden, Die es besprochen nnd beschrieben, Hat niemand mich wie dn verstanden.“ Кад би je молио, да му оцени несме, увераваше је, да то чини из свога интереса, а не можда, да хоће тиме да јој ласка. Хвалио јојјеФини и поуздани осећај, здрав укус, са којим би „све наше критичке листове могли потпуно снабдети." Најсветлије сведочанство, којој је дао, ово је: „Она је пуна духа. Нема ничег у чему ми није равна, ничег, о чем с њом не бих могао разговарати. Често ме и прехитри, гако ме разуме. Она је већа од Сандове.“ (Свршиће се.)

О МИДЕРУ.

Написао др. проФ. Берталан Штилер.*)

Не сумњам, да сам већ и самим иасловом изазвао огорчење оне велике снаге, која се зове женска сујета. Пре него што би и иајумеренијом пресудом или осудом изишао на среду, већ осећам како ми мој врло штовапи непријатељ, дошаптава да то чиним из рђаве намере и замишља ме, за цело, као строга кригичара. Ово последње канда погађа. Према томе хоћу да говорим о ономе оружију сујете, ко;е у обичном животу називају мидером, Изнећу непобитне доказе пред гатоване читаоце, а уверен сам, да ћу са донешеном иресудом умирити њихову осетљивост. Да би ову тему што јасиије расветлио нећу се упугатати у појединости, већ ћу

изнети саме доказе; а ноштовани читаоци увидеће из овога сами, даје ношња мидера врло шкодљива. Шта више нећу се освртати ни на доказе пажљивог посматрача, јер теорија може бити варљива а практично посматрање може помутити праву пресуду тиме, што се обично уплив других избегава или, што се иоједипе појаве погрешно тумаче. Поћи ћу, дакле, са најсигурније основе, а то је са научног лекарског испитивања. Лекарска је секција она наука, којој има вештина лечења највишс да благодари, т. ј. која са мртваца доносп законе за живе, како да се владају и како да себи помогну у случају болести. Ти се закони постављају помоћу пажљиве секције и на-

*) По дозволи чувеног професора дра Бертолана Штилера доносимо ову научну расправу у преводу. Уредн

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

151