Женски свет

се добротворној задрузи Срнкиња Новосаткиња, да желч нриредити једну забаву са својим дру гарицама у корист пострадалих, те је молила за то протекторак жен. задруге, што је, наравно, радо нримљено. Она је са својом сестром Милком сама за ту забаву и позиве разаслала и у месту сама сазивала тосте. Та забава донела је иреко 500 Фор. потпоре овим ногорелцима. Кад је доцније изишао ироглас одбора београдског дома сиротне деце за прилоге, она је заишла и купила по вароши прилоге и послала је у Београд Дому Сиротне Деце преко 200 ф, У Нов. Саду и у околиии позната је ствар, да Дунђерскова кућа не пропушта ни једну важнију и значајнију прилику народну, и чове чанску, које траже новчаних жртава, а да и она својим даром не потномогне потребу и ублажи беду и невољу; па и у у тим приликама била је Ленка увек она снага, што покреће осетљиве жице својих дарежљивих родитеља. Све су то лепи и јасни знаци, колико је била пок. Ленка племенита, добра, милостива и родољубива срца. Та њена красна својства су је и омилили у свој околини, и она је уживала опште поштовање и општу љубав целог грађан.ства новесадског, сентомашког и оног ширег света, куда су је год њене повољне прилике однеле и упознале, те отуда је и та општа туга и општа жалост наступила, кад се прочуо глас о њеној изненадној и брзој смрти, која ју је задесила у најлепшем добу у цвету снаге и младости њене, у 24. години живота. Погреб је нок. Ленке био инпозантан. У цркви је говорио дивну и дирљиву беседу парох сентомашки г. T>. Страјић, а у канели, други иарох г. Сима Мајинеки. На спроводу је било млого света из Нов. Сада, Ст. Бечеја, Турије, Футога, Карловаца, Модоша, Ајдушице, Баје, Загреба и т. д. На мртвачком одру је било преко 30 венаца, што с«е сведочи колико је била љублшна, колико поштована пок. Ленка. На часу вечног растанка можемо јој рећи : Била си добра, била си мила, душа ти се раја удостојила! f Софија удова Бокшан мати нок. Косте Бокшана, који је у устанку Босанско-Херцеговачком био војвода усташки преминула је прошлог месеца у својој 81. г. живота у наручја свога другог сина Паје. Нека је Бог прими у своја наручја!

f Иваи Филнповић. У сред најжешће вреве и размирице међу Србима и Хрватима уклонио се с овог света, највећи поборник слоге и мира међу ова дваједноплемена народа Иван Филиповић, школски нацзорник у мгру. Није могао, валда, да гледа чудо, шта му деца и ученици његови чине с једнокрвном браћом, Србима. Иван Филиповић је учитељско дете и од рођења је заволео школу, те се њој и иосветио свим жаром евоје душе и детерао је толико, да је био највиђенији члан тога сталежа не само међу Хрватима, него је био љубљен н поштован и међу Србима, Словенцима, Чесима и другим словенским грађанима. Његовим заузимаљем и његовим дурашним радом удружило се целв хрватско учителњтво, створило у средини својој литерарно Педагошко књин:евно друштво, подигло у граду Загребу дичну зграду „Хрватски учитељски дом“, где је смештен и учитељски конвикт, који је, такође, његовим заузимањем основан. С болом у души довикујемо нашем садругу и искреном брату Хрвату Ивану Филиповићу: елава ти и вечна успомена међу нама Србима!

Позив на претплату.

Остајемо и за идућу годину на истој мери и истом иравцу с листом, на ком смо и до сад били, и умољавамо наше поштоване нријатеље и читаоце, да се иретплате на лист и за идућу 1896. годину. Цена је листу иста : 1 Фор. или 2 круне за Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину ; а 2 ] f.y динара или Франка за Орбију и остале земље, Претплата се плаћа пуно и напред за целу годину. Који нам нису још послали претилату за ову годину, умољавамо, да нам то накнаде до краја о. г. Нашим поштованим скупљачима и скупљачицама се лепо захваљујемо на досадањој услузи и умољавамо их врло лено, да се и опет иотруде и да покупе нретплату, јер то унраво и држи лист. Захваљујемо се лепо и нашим сарадницима и умољавамо их, да нас ие напусте на том трудном културном позиву, који смо примили на себе више из љубави према ствари, коју заступамо, него ирема материјалној помоћи.Ц У Новом Саду, 1. децембра 1895. Уредник.

*) Рукописи многих наших сарадника чекај) г на јред за идућу годину, те молимо, да се претрпе. Уредништво.

188

UUTAMnftPHjiii СРПСКЕ КЊИЖАРЕ иРАЋЕ М, ПОПОвКЋА V НОвОМ САДУ,

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12