Женски свет
НА ПЛАНИНИ.
жић дознадох, зашто је Дариика тако неуморно и вредно радила. Даринка је врио ретко одлазила својим другарицама „Кад ти ие могу вратити 7 нећу ни долазити к теби 7 “ рекла би она 7 кад навалимо која на њу 7 да дође у наше друштво. То мије дало повода. да је изазовем еилом. да дође к мени 7 те одем први дан Божића после ручка к њој. Кад уђем у собу она сеђаше са својом бабом крај топле пећи и читаше. Врло се изненадила мојој посети. Одмах ме понуди да седнем и тако ми у разговору с њоме врло брзо прође време Зачудих се 7 кад видех 7 да се већ емркава. „Е сад морам кући“ рекох „али сад мораш ти мени вратити посету и доћи к мени сутра.“ Она се мало снебиваше али најзад попусти. „Чекај само мало 7 сад ће доћи мој Жарко!“ рече. И тако ја остадох још мало. Наједаред се отворише врата и у собу рупи мали Жарко. Обрагачићи му се заруменили од зиме 7 очице му се светле од радости а ручицама је обухватио леп 7 шарен вертеп. „А шта ти је то 7 Жарко?“ запитам га.
Слушај 7 говораше 7 један горди барон 7 једном од својих васала 7 ти си имао толико храбрости да дигнеш очи на моју кћер 7 толико смелости 7 да је љубиш и безобрзлука 7 да јој откријеш твоју л>убав. Могао бих те казнити као што и заслужујеш/ али ми кћи моја каже 7 да те воли и преклиње ме 7 да имам сажаљења према теби. је моје јединче и може ме умилостивити. Кажу 7 да си храбар и јак 7 кажу 7 да у хрвању, трци и осталим играма сеоским иобедиш твоје ривал>е. Па 7 лепо! Ти видиш ову планину 7 на којој је један од мојих предака усадио један крст? Ако будеш могао не заустављајући се ни минута 7 ни секунда 7 однети моју кћер на врх до тог сиоменика 7 дајем ти њену руку. Примаш ли? Примам! До сутра ? Д« сутра. Сутра дан искупе се под планину многи сељани 7 да присуствују овом призору 7 који им је био објављен. Млади човек је пред њима 7 мало иотрешен 7 али охрабрен речима својих другова 7 осећао је да у њему куца јуначко срце.
„Е вертеи.“ „Аој ала је леп! А од куда ти тако леп вертеп?“ „Купила ми ссша!“ рече малиша поносито ; и обеси се сеши око врата. А она га загрли с толико њежности 7 с толико љубави 7 као што је то еамо така добра сеша могла учинити. Сад сам тек разумела ону њезину грозничаву журбу и ону радост 7 кад је добила иосао. Да дивне сестринске љубави! Не знам ни дан данас 7 како сам се опростила с Даринком. Срце ми је и данас ирепуно 7 кад се сетим оне дивне слике 7 пуне милоште и њежности. Добра моја Даринка није дуго уживала плодове свога труда. Рано и прерано је променула. свој јадан живот пун борбе и невоља са оним вечним 7 мирним 7 где нема невоље и беде Али успомена на њу довека ће живети у мом срцу а ова црта је само један део читавог низа дивних врлина 7 које красише ову узор-девојку.
Даница Бандић.
Барон дође на коњу 7 можда сажаљевајући 7 што је дао обавезу том младићу 7 али ипак и надајући се 7 да ће смели васалчић насести у своме иодузећу. Поред њега је његова кћи бледа 7 и дрхћући мол>аше Бога да помогне ономе 7 коме она хоће да повери своју еудбину. На знак 7 који отац даде 7 младић је узе у наручје с пуно дирљивог израза нежности и поштовања. Узе је и иође лаганим али сигурним кораком. Оннапредује 7 напредује 7 сељапи га прате погледом и диве се његовој снази 7 а лице се бароново помрачује. Још мора васал прећи преко песковитог земљишта 7 које се одроњава 7 па онда корачати и по клизавој стени. На једном од тих места видеше га 7 да посрће. Глас жаљења чу се у гомили 7 а у очима бароновим сину зрачак свирепе радости. Али у том тренутку млада девојка реце једну небесну реч на уво свом заручнику и пређе му својом глатком руком преко чела. Он доби нову снагу и победоносно пређе један оштар нераван. Па поново за тим изгледаше ухморен и изнемогао. Ондаму девојка приклони ближе грудима своју лепу главу 7 иогледа га својим пла-
Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.
13