Женски свет

наћи и међу већим и богатијим народима, и ми се морамо дубоко поклонити пред оволиким пожртвовањем, те бележимо то као угледан пример за оне прилике, кад се и од нас потраже жртве за народну нросвету и народно боље образовање. Слушамо, да ће се у нас овамо покомуналити 50 српскихвероисиоведних школа, са незнатне оскудице од 12.000 Фор. А у нас овамо има преко милијуи Срба (у митрополији карловачкој), имамо Фондова, што иду у милијуне, па ипак пуштамо 50 школау туђе

руке, а нисмо кадри давати 12.000 ф. да откуиимо то благо наше, док у Босни једно мало место од 3000 а само 500 српских душа ствара за један час фонд од 53.600 ф. за своју школу, те не да, да му сезеница превуче белим То се зове, видите, родољубље; так) раде искрени пријатељи свога народа, и за то су заслужили, да им у духу одемо сви, да им се иоклонимо и иовичемо: Слава Вам, дична браћо свима, а на првом месту Вашем и нашем дичном сину: Марку Добровојевићу! Живели!

НЕШТО О СВИРЦИ И ПЕВАЊУ.

Из Езерових „Естетичких писама.“

Музика гласовима исказује оно, што је лепо. Мелодија или песмајесте уираво сам лепи облик, армонија нак јесте свеза гласова. Армонија се оснива на одређеним математским правилима, но лепота самога израза исто се тако као ни леиота никоје друге уметности не може свести на правила, јер то није ствар разума, него ствар осећаја и Фантазије. Но душа целе музике остаје мелодија, јер армонија њој свагда тек као пратилица мора служити, права утецаја на дух и срце има само мелодија, као што она у иростој ириродној и народној музици са свим за себе може пос/гојати. Па у чему лежи дакле лепота музикалног приказивања? Генијални Фридрих Шубарт вели да треба тонови лако да се претанају, да треба лако сједнога гласа прелебдети на други, да треба гласови да бујају, да се дижу, да оиадају, да изумиру; да треба сваки став у леиу обрису да се маркира; глас треба нежно да дрхће, трилери треба да су љунки а предудар ваља да буде сладак. По тој теорији израза може се и нојам лепога облика гласова сам по себи одети у речи. То је наиме музикална лепота, нараван живот духа, који осећа и мисли, а тај се дух јавља у највећем степену облагорођен, кроза сав круг осећаја, од најледенијег аФекта до најраскалашниј ег клика, и то у разговетним п одређеним изразима.

Музика не захтева само осећаја, него и мисли, те ће дакле композитор, који има само осећаја а нема духа, исто тако као и у сликарству, Фантастично и магловито лутати но царству гласова а не ће дати потпуна уживања, никад не ће захватити целога човека са свим његовим силама. Исто тако не ће ни уметник, који има само духа а нема осећаја, моћи потпуио задовољити, не ће никога моћи загрејати, ria ма бог зна колико карактера и уметничког блага унео у своје композиције. У осталом и музика као све њене сестре, има тачну своју границу, преко које се не сме нрећи. Она је међу свима најидеалнија. Ко би код свакога певања одређено хтео да испита, какав се познат осећај и каква позната мисао њиме буди и изазива, тај би захтевао од духа, да се даде телесно видети или оиинати. Певањејесамо за слух, а тај чулни орган је само чисто душеван, душевнији него вид ппипање, јер се отњуд не да спојити ни су чим материјалним. У ону погрешку уиадају композитори, кад смисао речи хоће тачно и одређено да изразе. То је случај и. пр. у оиерама и несмама, где се свака важна реч, сваки осећај и свака мисао означава гласовима. То исто важи п кад се изводе такве композиције, где се свака строФа приказује засепце и различно ирема смислу појеме. А напротив куд и камо већма утечу на-

ЖЕНСККИ СВЕТ. Бр. 1