Женски свет

нова кост, јаког мириса, подобно мирису неранџе и персијског јасмина. Гарденију је увео као модерно цвеће у мушки свет брат царице Фридрихе принц од Уелса, који ју је изабрао као украс за рупицу од капута. Јоргован је дуго време у Европи играо велику улогу модернога цвећа. ГБега је први нут донео из Турске у Беч царски посланик Гислоип од Бусбеке и то у XVI веку. Из Беча је принет у Оландрију и одатле распростр’о се је по целој Европи. У то време, кад је пренет из Турске, толико је завладао у моди, да су за време његовога цветања сви људи носили мале гранчице јоргована у руницама од капута, а веће гране могле су се видети као усрас на свима летњим женским шеширима. На крајевима џепних марама, у ггојасевима од хаљина, свуда је вирила мала кита јоргована. Девојке су гледале, да се само у пролеће удају, како би се могле китити јоргованом. Пролеће и јоргован беху један појам; с тога није никакво чудо, да је лила боја ностала модерна и да је Француска дан дани хваљена земља лепога јоргована. Данас је већ пошло за руком вештим баштованима, да готово преко целе године одрже у цвету разне врсте јоргована. Пре јоргована у XIII. веку за време владе Лудвика IX. унет је каран Фил из Африке у Француску. Први, ко.ји су га изабрали за омиљено цвеће, беху: Рене од Анжу, херцог од Лонтрингије, граф од Прованске, краљ неапољски, један скроман трубадур и велики војсковођа Лудвик Конде. Године 1653., кад је овај носледњи као заробљен био премештен из Мозарепа у Винесне, ода се страсно на иеговање каран Фила и беше исти горд на сјајпи успех, који је постигао У CB() j°j малој башти, као и над својом иобедом над шианском војском. Из овога pasлога носили су његови ириврженици црвен каран Фил на шеширима или капутима. Сами Бурбони, одаклеје родом, и Конде, иримили су ову моду, и у њиховој кући је управо колевка црвеном каран Филу и белом крину, који је био љубимац ПЈилеров. Каран Фил, осим тога, што је био модерно цвеће, био је још и символ краљевске верности; иа смрт осуђени ројалисти, идући иа гиљотииу носили, су у руци каран Фил,

који су називали „ужасни каранФилА Каран Фил је играо тако велики значај и у очима Наполеоновим, да је због њега промеиуо боју пантљици почасне легије. Ова модерна цвећа због евоје омиљености беху тада врло скупа Скупљи него драго камење беху каран Фили, њима су се китиле само прве аристократкиње. Један енглески крониста из XVI. века пише, како је вепац од каранФттла, који је носила херцегиња од Девонеира, коштао сто Фуната стерлинга. Таки венци изађоше брзо из моде као и необично велики бели каран Фил, који је принц од Уелса неко. време врло волео. За овим појаве се каронФнли разне боје и после њих дође „Воловско око“ (Clirysantliemiim). Скоро неколико година владало је ово безмирисно народно јапанско цвеће као иајвећи украс по собама, а од 1892. виђа се чешће па каиутима угледнога мугакога света. Воловско око или као што га у Јанаиу зову „Кику“, негује се тамо још од старога доба и постигли су разне сорте. Воловско око виђа се у Јапану не само у јавиим баштама већ и у ириватним. Дарско јанански грб подражава ово цвеће и састоји се из једне округле плоче и шеснаест зракова. Сликари са највећом љубављу употребљују то цвеће. У јананској и кинеској књижевности посвећене су овоме цвећу иебројене песме и приче. Време њиховог цветања успева у Јапану од половине јесени иа до краја. За то време су баште у Токио веома живо иосећене. Једна необичиа реткост, која нривлачи велики број посматралаца из целога света, јесте иозориште, које представља „живе слике“, састављене из нарочито великих и миогобојних ових цветова. Приказују се људи, разни предмети, читаве сцене из историје, митологије и др. све од самога цвећа. Осим овога Јапаици и .једу ово цвеће. Особито жути цв тови се врло радо кувају и служе као салата. Раздељено лишће иече се у пшепичном брашиу и као таково употребљује се за јело. Воловско око није било дуго у моди, јер као украс у коси и хаљинама изгледало је и сувише велико и неукусно, а поред тога лишено најпријатнијег својства

8

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1