Женски свет

ЗАБАВА.

ПО СНЕГУ.

Одем ја ире неки дан својој иријатељици Љубици. Кад тамо, а њенин муж седи код прозора и носматракако снежне пахуљице иролећу, на где која надне и на окно и ту се одмах истопи. Кад ме спази, он устаде и помогне ми да скинем огртач. „Мораћете се задовољити с мојим друштвом, док Љубица не дође“ рече весело. „Но не брините се, то не ће дуго трајати. Отишла је само у дућан.“ „Ни бриге ме лако ћу ја н.у у вашем друштву дочекати. Ви ћете ми сад прииоведати, зашто сте тако замишљено гледали како снег провејава ; па ће нас тако брзо проћи време.“ „С драге воље! Изволите само сести.“ Ја иримакнем столицу ближе прозору а он седе на своје иређашње место. „Кад год веје снег, ја се сетим оног дана 7 кад сам се верио са својом Љубицом.“ „0 та то ће бити врло занимљива прича.“ „Како се узме! Ваљда се сећате, да сам ја одлазио у кућу љубичиних родитеља више од по године ; ире него што сам Љубицу испросио. Право да вам кажем, ја сам се дуго премишљао и крхао/ да ли да узмем Љубицу или не.“ „Но јесте ли чули? Та она је била најозбиљнија од нас! У сваком ноглелу на свом месту. Та у њојзи сте бар могли имати доста вере ; да ће вас усрећити. Па сте се ипак премишљали та то је “ „Та за Бога ; госпођо Данице ; немојте се жестити ; допустите барем ; да вам све испричам. Баш због тога сам се толико премишљао ; што је она тако у сваком погледу коректна ; што јој нисам могао наћи мане. Увек једнако расположена; озбиљна. ; послушна својој матери до крајности. Вигае пута тражио сам начина ; да је наједим али нисам успео. Измислим још код куће чиме ћу је наједити ; па кад одем к њима ; а ја тврдим баш оно, што знам да њојзи не годи; она ме побија али тако благо, тако учтиво и реко бихладнО; да не знам шта ћу од једа. Одемо на забаву ; она са мном игра толико исто ; као и с другима. Внам ; баш сам је једном приликом заискао за другу и трећу четворку. Она ми од-

бије трећу четворку. „Зар је вама тако досадно да играте са мном?“ запитам је. „0 није “ одговори она учтиво „иа нротив али мами не ће бити право.“ Можете замислити ; како сам се на то наједио. „Ја не налазим; да сте ви ту имали иовода да се једите.“ „Е да! Ви не знате ; како је мени било. Ја је волим од свег срца а она је хладна као лед. Колико сам нута хтео да јој кажем ; како ми је на срцу па кад ми се да прилика, а ја се предомислим. Бојао сам се ; да ће ми сасвим ладно одговорити: „идите ; па питајте моју маму.“ Тога сам се тако бојао ; да нисам смео да иочнем ; да јој говорим о својој љубави. Тако је пролазио данза даном - ја сам је свевећма волео а све већма сам се бојао те њезине хладнокрвности и озбиљности. 0 како сам ја чезнуо ; да видим барем из најмањег знака ; да и она мене воли. Али је она спрам мене остала једнако учтива и ладна. Тако је то ишло из дана у дан. Ја сам изгубио вољу на рад ; на живот и на све. Већ сам мислио ; да је она девојка без осећаја и да не уме љубити. Па сам онда замишљаО; како бих ја тек несрећан био ; кад бих дознао, да је она пошла за мене тек онако; из неког врашког обичаја ; или можда за ТО; што то њезина. мама жели. Тако сам ја ваздан промишљао о тој загонетној девојци па иисам знао ; куда ћу и како ћу. Онда једног дана одем к њима с том намером ; да јој све исповедим. Нађем je саму ; где седи и чита. Седнем спрам ње а она одмах остави књигуји започнем разговор. „Госпођице Љубице ; ја бих имао нешто да вам кажем!“ „А шта то?“ запита она безазлеио. „Па зар ви не погађате ; шта бих ја вама могао рећи?“ „Ја заиста не знам“ рече она таким гласом ; као да је хтела рећи: „и не занима ме.“ Мене то тако разједи ; да сам одмах отпочео други разговор. „Па шта сте ми оно хтели рећи?“ запита ме она после кратког времена. „Та баш ништа занимљиво!“ одговорим онако преко срца, „Неучтиво би било ; да вам досађујем с питањима*, кад будете боље расположени; ја ћу вас подсетити ; да сте ми нешто

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.