Женски свет

славне вере у Јаску (у Срему) у свом месту рођења: 12.000 ф. 3. Фонд за срп. правосл. основну школу у Блажују код Сарајева: 15.000 ф. 4. Фонд за срп. ирав. основну школу у Варцар-ВакуФу (Босиа); 10.000 ф. 5. За подизање срп. школске зграде у Бос Градишки 9.000 ф. 6. Фонд за срп. прав. осн. школе у Бос. Петровцу: 2.500 ф. 7. Фонд за подизање правосл. цркве у Блажују код Сарајева: 4.000 ф. 8. Фонд за ерп. прав. школу у Домбоју (Босна): 5.000 ф. 9. Фонд за зидање срп. прав. цркве у Маглајанима на Враасу (Босна): 5.000 ф. 10. Срп. прав. цркв. општиии за просветне цели у Бос. Дубици 1.000 ф.

11. Свештеничко-удовичком Фонду дабро-босанске епархије: 2.000 Фор. 12. Заклада за гаколовање тројице младића Срба, (Босанца, Херцеговца и Јашчанина) 15.000 ф. Кад се узме, да је он био учитељ, парох, прота, проФесор и тек последњих 10 година митрополпт са 6000 ф. годишње плате, а свуда пре с платом испод 2000 ф. онда се тек види, како је тај човек од својих уста откидао па и народу давао. Кад види човек оваке знатне своте приложене на олтар народне среће из тако скромних црихода прикупљене: онда мора стати сваки пред лице овог великана па се поклонити и узвикнути: Слава ти, велики и дични покојниче наш!

ПОШТОВАЊЕ САМОГА СЕБЕ И САМОЉУБЉЕ.

(Из Лајкснерових „Естетичких студија“.)

Мало има људи, који у борби о живот никад нису залутали те непоколебиво ишли иравим путем, имајући свагда пред очима морални идејал. То могу само или они ретки .љубимци богова, који вазда чистим детињим очима гледају у пусти метеж око себе, или хладии људи без икакве страети, којима с поља никакво искушење не излази у сусрет, јер не налази у њиховој унутрашњости речитога поборника, страст. Страсти су ретко резултати васнитања, него већином мираз природе. Дуго лежи клица често и неслућено у души и дрема, док не дође час, који је наједаред разбуди, тако да разуздана природна сила иотресе душу из темеља. Страсти расту веома брзо; човек мисли да им је још госиодар, мисли још да се њима титра, а већ је он њихов роб и њихова сиграчка. Свака дубља природа мора нрекужити перијоду, која рађа једну страст за другом. То време грознпце нонајвише је одсудно по душевно здравл>е целога живота а разум је први лек. Само он може доказати, да су страсти готово свагда посестриме врлинама, да се свака иоједина страст може потчинити у службу великом смеру моралнога живота, кад овла-

да њом чврста воља. У тим се борбама развије поштовање самога себе као темељ моралном нашем животу; без њега се не може замислити чиста човечност. На унутрашњој свести и вредности почива велик број својстава, која чине илеменита човека. Пре свега поштовање самога себе рађа ону сигурну мирноћу, ону јасну одређеноет у раду, која се нигда не мења; општењу са светом даје оно држање, које је и сувише поносито, а да би и нтјмање дало окрњити своје морално право, но исто тако не заборавља, да сваки индивидуум сме захтевати то исто. Сваки човек. који је свестан, да је у којем случају радио онако како захтева морални закон, изгубиће уједно онај кукавички страх од „јавнога мишљења“, које на рад многих удара жиг везаности. Ти стрепе од сваке опоре речи, коју би свет за њих могао рећи; трудећи се, да избегну сваки сукоб, постају бојажљиви, изгубе са свим слободу те су најзад тек седмоструки најдаљи одјек других; клањају се свачјем мишљењу, свугде питају за савет, у евојим су симпатијама час овде час онде. Па ипак човек не може за њих рећи ни да су рђави ни да су лукави; они

Вр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ