Женски свет

ЖЕНА.

Прича с мађарског.

њено чедо. Завој с очију искидала je и оацола, од страха и узбуђеља није могла ни речн да проговори. Ви овде!? повичем ја и потрчим њој. У место одговора, снажно ме одгурне. Ви држите лечнички савет ! повиче она. Знала сам ; да је опасност тако велика. Дакле нема више помоћи ? Полети болничкој постељи детињој и иовиче: Чедо моје слатко, ево твоје мајке ; не бој се ? Бог ми је ноклонио вид ; да те jom једаннут видим- Погледај ме! Ја сам твоја мајка, не бој се ; остаћу код тебе. Ја ћу те спасти и избавити. Мојим дисањем ; мојим сопственим животом искупићу твој. Нека ослепим ; не треба ми вид ; само ти да ми оздравиш. Ти ћеш ми бити вид ; сунце ; све и сва . . . Удивљено и немо смо посматрали овај при-

Ао ; ала сте у невреме дошли драги мужу. Баш сад учим најновију моју улогу. Морам се журити. Но знате шта? Седите лепо тамо на диван ; за по сата ћу бити готова. Разгледајте дотле онај дивни албум; јуче сам га добила од позоришне дружине ; о чему ви ; да боме ; ни шта не знате. Ово је мало подругљиво рекла Беркипица свом мужу ; а за тим се опет задуби у читање. Муж ; висок човек ; покораваше се ћутећки. Но место албума ; посматраше своју жену. Она је мало у страну села ; а лице јој доби неки особити израз. Шандор Берки се задиви, као да ју је тек сад први нут видео И како јегледао дуго ; непрекидно то лице ; као хиннотичним утицајем, покрену се у њему неки нов ; нутарњи проце.с, што га је тек пре неколико дана први пут осетио. Споречкали се због нечега и Ј. Хилер му је тада рекао: „Нема на свету горег човека од бадаваџије.Ј А то си баш ти ; Шандоре. Живиш од милости женине ; која ти банкама заслепљује очи ; да не видиш њене гавалире. Иначе би луда била ; кад би друкчије радила ; поред таког проналице; као што си ти.“ Од то се доба урезаше у душу његову ове чудне речи. Њихов садржај разири му све живце

С немачког Љубивој.

зор. Нико ни речи да нроговори. Мати је обгрлила боно чедо и љубила га.је непрестано. Затим се окрете нама и уиита нас мирно и ладнокрвно: Господо ; заповедајте и реците ми ; шта да чивим ; да сиасем своје чедо? * Дете је оздравило. Мати је седела. на кревету иоред њега и никакова сила не би је могла уклонити оданде. Готово ванприродан труд ; материнска љубав и најбрижљивија нега победи болест и дете се подиже; док наши рецепти и лекови ноказују сасвим бледу слику. Топла и врела материнска љубав победила је бољу и новратила детету живот. Дете је оздравило ; али мати остаде вечито слепа.

мозга ; и мисли му се збркале. Најстрашније му се учини то ; кад помисли ; да је онај човек можда истину рекао. Он је заиста најгори ; иоследњи човек на лицу земље. Страшна је била то лекција; али је заслужио. . . Ох ; ова слатка жена која сад нред њим стоји и која ваљда није ни мислила на њега ; његова је била сасвим; срце ; чиста поштена љубав ; цело биће. Какоје запросио руку лепе ; богате Илке Мезеијеве. 0 ; како су сретни били неколико година! Али за кратко време постаде му несносна ; њена велика љубав одвратна ; а како мила младићка слобода ; бекријање, немаран живот! Погазио је ту свету љубав. Одбацио је ; обесчастио својевољно. Сећа се добро тог тужног дана. Седели су у крчми. Између осталога је неко ириметио ; како је несносно госгш Беркијевој. Сирота жена ; вредно би је било утешити разгонити сету крај дугих зимских вечери; Шандор и тако немари за њу . . . То је било речено, да он чује. Други му се у очи емејаху подругљиво. Није марио. Само им је толико ; ал гордо одговорио: „Не би ни пристала с вама! . . .“ Љубоморан ; љубоморан! Још и овакав човек сме бити љубоморан?! шапутаху свуда. И дотле га задиркиваху, док се није разљутио, и тако забуњеном главом бацио је кључ од капије најгорем Фрањи

Br. 5. ЖЕНСКИ CBET