Женски свет

Подругљивост, која се скриваше у тим речима; раздражи човека. Као ваш муж ; захтевам ; да будете послушни и да ме пратите ? Охо! захтевати, заповедати? Ви сте врло чудни. Молити ; драги господине ; леио понизно молити ; а не зацоведати ! Тако ; тако! 8а тим ; кад лепо молите ; знате. шта ћу вам одговорити? Но ; пазите. Ово: молба ће се услишати ; али се пе може иснунити. И смејаше се том говору. То је било неко убилачко смешење ; од чега се све већма стезало срце Шандора Беркија. Мрачно је погледао на жену. Не ћете да дођете, јер се не можете одцепити од гавалира. Но то је доведе у забуну. Само јој се два ока сад засветлише. Но ; ви сте данас заиста предамном неразумљиви, драги пријатељу. У осталом могуће је ; да имате право. Али како ми можете то рећи ви . i . ви? Та немојте да вас опет исмсјем. И пошто човек заћута ; отиде к прозору и отуд поче говорити. Дабогме, да се добро сећам. Страни ме јак-о поштују, као уметницу. Ништа ме се не тиче ; ни прошлоет ни ви. Ни ; не знам ; одакле узимате ираво себи 7 да ми пребацујете. Ми смо већ давно једно с другим свршилц, драги пријатељу. Када се затим окренула ; ту нред њом стајаше човек понизно, чисто очајнички гово-раше : Илка ; молим те ; преклињем те ; свемогућим Богом ; реци ; да није истина ; гато си рекла. r JM ниси могла обесчастити твоју чисту ; погатену; велику љубав. Не могу вероватц да си се ти „тако“ мени осветила . . . Истина је ; да сам те грдно увредио; нитков сам ; можда и последњи човек на свету; али као и сви други мужеви мислим ; да си: добра била ; остала си анђео; та : жена си ; љуба си! . . . Пре неколико дана ми је неко у очи рекао ; да ме ти вараш. То је за мене страшно било. Од то доба не могу себе да познам. Нестало је несвеетице и видим ; да те на ново ; још увек волим ; љубим. Насилно угушени ocelraj победоносно се покрену у мени. Сиасен сам био . . . али од то доба немам мира, мучила ме сумња; нисам ли те за навек изгубио? . . . не ; сад долази ирава моја

осуда? . . Илка ; ако знаш за милост: реци ; умири ме ; утишај ме . . . Жена се окрену и тихо рече: Тражите моју чисту ; погатену љубав? Зар нисте ви били ; који сте то одбацилц обесчастили ? .... Сад је све доцне ; сироти пријатељу. Шандор Беркија је чврсто стиснуо главу између две руке Дугачак, мучан уздах изби из груди његових. Дакле је истина. 0 Боже мој ! Шапуташе једва чујно. Више не рече ништа. Велико јако тело му се згрчц скупц затим се тихо упути к вратима. Међу тим је двапут стао ; као да није могао поднети џиновски терет. Код врата пак застаде, чуо се један цик ; цика његове жене: Није истина ; Шандоре ; није истина ! А у другом је тренутку Шандор Берки већ појурио својој жени и ван себе је ухватио за мишице : Шта си рекла ; Илка ; реци молим те још једном? Да ли сам добро чуо? Понови ; реци још једном . . . Тако ; тако ! Гледај ми у очи ; сад говорц вичи. Клекни доле ; закуни се свемогућим Богом ; на мир душе твоје . . . Хвала ; хвала . . . Добра си била ; анђео си остала. Нека те Бог благослови. Сад сам миран ; сасвим миран. Ова ми је сцена очистила грешну душу . . Жена је тихо плакала и главу ноложи на дахтајуће широке груди мужевљеве. Колико сам патила за тебе Шандоре! Али сам сад сретна. Добри је Бог саелушао моју молбу, повратио ми те је . . . Како је добро; како слатко верно љубити. Али ви и не знате ; како сам ја лукава, иодла жена? Заиста драги мој ; читав сам план сковала. Смешну сам ; понижавајућу улогу играла с тобом ; јер сам знала ; да ћега се једном ипак’ иовратити ; и да ћеш видети жалосно твоје стање. Постала сам глумицом; на јавност сам изашла ; да те опет победим: и да те л>убоморним учиним, да видиш ; шта си у мени изгубно . . .Какоје тешка ; како је мучна била ова игра. Колико је суза мене стало . . . Али је већ ирошло. Ти си опет мој ; довека мој. Отићићемо одавде долеко ; да нас ни усиомене не узнемирују. А затим ћемо нов живот почети, је ли Шандоре; сретнијц нов живот . . .

Богдан М. Рајковић.

Вр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.