Женски свет

У ВРТУ.

К'О ШТО ТУЖИ...

Кроз зелено грање Сунашце те вири, А слатко ијевање С вјетрићем се ншрп Око тебе руже Бајни вјенац свиле, А лептири круже Њедра им од свиле,

r.iie, цветак мали како је тужан, Како је сетно иогнуо главу, Не гледа горе, нема живота, Сетно погледа доле у траву. Око њег’ студен, ладно му свуда, Главе је сетне и оборене, Унутри ладно, нема тонлоте, Још мало, мало па ће да свене. Ал’ погле, погле! Сунашце сине, Злаћани зраци цветак потраже, Сунце се бајно смилова цветку, И пошље зраке да га оснаже. И цветак диже ионосно главу, Захвалним гледом горе иогледа; И иочне бујно да се развија, Сунце му сјајно свенути неда. Желиш ли, злато, да те унознам, Још каквом нричом чаробном, бајном? Ил’ желиш, злато, да чујеш даље 0 малом цветку и сунцу бајном?

Ко’ што тужи птиче мало Када жарко љето мине, Кад не може као прије Несташније, веселије

Дај и мени једну, Којој звјезде иоју, Дај ми ружу чедну Дај ми душу твоју! . Алекса

Сваки цвјетак вели У шаптању тајном, Да снивати жели На њедру ти бајном Ти разумјеш цвјетак Кад зборити стане, Па руже за сплетак Откидаш са грана.

Слушај ме, злато, штоћути рећи: Цветак и сунце, то смо нас двоје. Сунашце ејајно што шаље зраке, И диже цветак, очи су твоје. Ја сам тај цветак еамораи, тужан, Око мен’ свуда ладно, иразнина, Без тебе, злато, сунашце моје, Свуд ми јс ладно; пустош, тишина, Оживи злато твој тужни цветак, Загреј ме твојим зрацима сјајним, Пружи ми злато анђелске сласти, Уснама твојим, иогледом бајним. Прими ме злато на груди твоје Да с’ твојих усти унијам еласти, Пемој ме бацит’, немој оставит’, Да морам, злато, млађан проиасти. Буди ми сунце милосно, благо, Које с’ висине на цветак гледа; Буди ми сунце умилно, сјајно, Које свом цветку свенути неда. Љубивој.

Узлетати у висине; Па далеко тражи краје, Ђе ’ho љето не престаје Тако тужи срце моје

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6