Женски свет

гу стојала, уједан мах неки oceJiaj обузе дело њено биће, и осети, како је ветар иродувао. Идуће недеље по иропису лечника леже у постељу. Сирота бароница доби занаљење илућа изрази се иред неким посетиоцима. Бароница је за то време непрестано Фантазирала а околина се јако забринула за њен живот. Мала палата беше иуна лечннка и чувара. Посетиоци, зауставише коласвоја још напрвомуглу ипешицедођошедокапије,дасамо мир болеснице неузнемире. У једанпут, кад је грозница мало попустила рече чуварици: Запитајте молим вас Лизу, да ли је дошло какво нисмо из Мађарске ? Лиза се зваше бароницина собарица, којој је она све тајне поверавала. Дабоме да је дошло; грофовска круна беше на коверти. Болесница узе га у руке, ajin од слабости испусти на иокривач. Садржина беше, да ће Халер Ј. гроФ 10. априла пред олтар одвести Клару, кћер гроФа Д . . . Десети април, -- рачунаше у себи бароница. Читава недеља дана још. Ако. . Мисли јој се збркаше. Тешко је то за болесника, кад мора лупати главу о томе, колико има недеља до венчања, и кад ће се венчати онај, кога је она љубила са другом. После кратког времена опет дође к себи. Ли.зо, рече иромуклим гласом, пошто је двориљу послала на шљље, морам, говорити. Скоро ћу умрети, продужи мало узбуђења, и желим да завепггање наиравим. Пошљите ио кр. бележника и замолите, нека дође МаФерај маркиз и Дели Куза викомте. Собарица плачући изађе из полумрачне собе. Господа пак, кад им је изказала последњу своју вољу, зачудише се при иоследњој тачци, и иогледаше се. Доста је чудна, шапну маркиз своме другу, који је завештање писао. Дел-Куза климну главом: Доста.... После потииса удалише се господа, и у место њих дође двориља. Жанета је иосла на поље.

Опростиће те, још нешто имам собарици да кажем... Дали Ке те учинити ? запита Лизу, чисто стрепећи. Ова се устезаше. Обећајте, да ће те учинити! жураше. је бароница, стискавајући руку девојкину. ОбеЈшвате ли?... Обећавам, шапуташе Лиза и бризну у плач Али зашто мислисте на смрт! Боже ! Болесница изнуреним осмехом паде на узглавље. По глави јој се врзла мисао, -како ли је то лепо спавати вечитим сном . . . * К.. ски дворац, тек после толиког времена први пут осветлише. ГроФ Халер, је мислио, да ће медне недеље у овом шумовитом пределу слађе бити, и због тога је наредио, да после венчања одмах одпуту.ју у штраценску доЈтину. Када млади пар по доласку умивеп и очиптћен за сто седе вечерати, уђе у собу стари коморник. Мијгостиви госиодине један је пакет стигао. ГроФ слелсе раменом. Зар је то какво чудо код тебе? У руке узе чашу и иренесе је жениној, да се куцне. У наше здравље ! , . . Коморник причека, док су испили; за тим опет окрену се гро®у: Опростите, али тај пакет чудновато изгледа. Такав је, као какав суд за теј и на њему има велики црн крст. Халер га иогледа : Шта има на њему ? Црн крст. ГроФица скупи усне: Какав знак иоштански... Мора да је ко теја послао, додаде муж, и остави вњљушку на тањир. Па... донеси га. Послужитељ унесе. П заиста такав изгледагие као какав суд за теј. А горе на челу стајаше: црни крст. ГроФ, кога обузе неки неразумЈвив осећај, нагло отвори пакет.

94

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6