Женски свет

Доцније су храмови грчких богова биле колибе од дрвета. Павсанија приповеда, да је најстарији дом Аполонов била колиба од ловорова дрвета. И Посидон је код Мантинеје живео врло скромно у дому од дрвета и тако исто и Ира у Метаионту. Тек тако од прилике с хиљадитом годином пре Христа развило се у Грка зидање храмова. Грке су на то иодстакли утецаји, који су дошли из Мисира и са Истока. Грчки је храм био дом на стубове. Темељ су му биле брижљиво склопљене камените плоче, под којима се дизале три или више степеница, а тим се хтело да укаже на важност и значај божјега дома. Простилоеее звао храм, кад мује нрепрата била рамо на стубовима. Унутри ie био кип бога, ком је храм био посвећен; по где где је пред кипом био постављен мален жртвеник. Остраг се чувало црквено благо, које су надоносили поклоници и којим су руковали евештеници или особени чиновници. Храм, који је са свију страна био онкољен стубовима, звао се периптерос. Пљоснати кров храма састојао се из каменитих балвана, који су лежали било на архитраву, што је био на приклону, или се наслањали на зидове, који су опкољавали унутрашњост храма. Светлост је у унутрашњост храма допирала или кроз отворена врата или кроз отвор на крову, који је у кишовито време био застрт ћилимовима или даскама. Божји дом са таквим отвором на крову звао се хипетрал. Забат је био на три ћошка, у старо време празан и без украса а доцније украшен пластичким приказом ма каква дела онога бога, коме је храм био иосвећен. Храм у Јелина није се сматрао као скуниште за побожну паству, иего се замишљао као стан овога или онога бога, који је у облику кина лично био у храму. Свештеник је био тумач жеља у настве и посредовао је међу њом и божанством. Побожни свет, који је од свог бога очекивао помоћ и долазио да му ода иошту учтивости и захвалности, скупљао се нред храмом, где су приношене биле и жртве, за које је требало ватру палити. На градпћу Атине пре свега ће у очи

унасти имцозантни храм заштитнице тога града. Кии Паладе Атине, божанске девице, који је начинио Фидија, диже се лево од храма. Тај је кшт бпо двадесет и шест грчких аршина или једаиаеет и по метара висок а ириказивао је богиљу са шлемом, штитом и копљем, које је држала у десној руци. На левој руци стајала јој је четири грчка аршина висока богиња иобеде од злата и вилдиша. Ника, богиња победе, с крилима и са венцем, била је један од најстаријих ликова грчке маште, јер је она била оличена победа. Фидија је створио и сав иластичкн украс у Партенону. Као што тврде старији писци а нарочито Павсанија, и као што казују цртежи Каријеви, које су, нре но што је био разорен Паладин храм, Млечићи (1687) створилп, приказивао је пластички украс левога забата то, како се Атина нрима у коло олимпских богова, а група на западном забату приказивала је борбу Посидона с Паладом о Атику. Ванредноје лепа била она, сто педесет и шест метара дугачка, рељеФСлика на накиунутри у храму, која је ириказивала литију о Панатенејама ЈХорд Елгин искрхао је велик део тог рељеФа из накића, а то је било свакако варварски и није пимало тим оправдано, што се ти рељеФИ сад чувају у бритском музеју у Лондону. Храм лево у затку атинског градића јесте Ерехтејон а то је у најлепшим облицима саграђеп храм ијонског стила. У нређашњем му облику саградио га је кра.љ Ерехтеј, који је у Јеладу увео службу Палади Атини. На том се светом месту чувале урне са иепелом разних ироја а и лик Паладин, за који се говорило да је пао с иеба; многи су богови имали ту своје олтаре а био је ту п неки свет слан извор. Ако је монументалној уметничкој зграДи смер, да нас из низина обичпоети и свакидашњости дигне у регијоне идејала, да нас естетски разоноди и развесели, то се тај смер свакако постиже у иуној мери храмовима као што j’e Партенон. Грчки су богови одавна већ свргнути с нрестола; ио двори, који су љима у почаст пре више него две хиљаде година дигнути, разонођавају нас и веселе јопт п сад у Својим величанственим развалинама.

82

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6