Женски свет

неправилности и неиравде поправити. Кад дође питање о раду, онда сва духовитост и мудрост престане, јер је то питање заиста тако замашно и превише заплетено, да га ни саме државе не могу да реше. А кад је питање о раду, онда се ту разуме сваковрсни рад, који читаво човечје друштво одржава, и то не само рад мушки већ и женски. И сами писци се не упуштају у решавање тога питања, већ само га овлаш додирују. Кад би сваки оно радио што је за њега, и мануо се онога, што није за њега, млоги и млоги би своје занимање променуо. Јер посао нејде од руке, кад га ради онај што нема ни дара ни воље. Од женских занимања ван кућевног и породичног, што га овде у књизи описаног налазимо, јесте занимање учитељичко, које ће од интереса бити да овде испишемо: „Учитељица је госпођица. Она носи шешир, и о благим данима, може бити, и свилену хаљину. Не ради ништа рукама Има намештен салончић у стану школском. Њу свак зове Госпођицом, и она се удаје за каквог чиновника. Она је веселим сујетним девојкама срећна изнад свих срећних друга. Зато се упињу да уче и ако их срце не вуче, и после великога труда, издржавају испите. Кад то сврше. оне крећу небо и земл>у да добију место. Кад место добију, и кад иочну радити, оне тек оиазе, да ту службу не милују, да им је тај рад досадан, и не могу ни да напредују у њему. Њих коре и рђаво оцењују школски надзорници, родитељи се ђачки туже отворено, па богме се жале и саме ученице. Госпође у њима виде само

надничарке, ирерушене у друго ношиво и не примају их и евоје друштво. Њиховје живот ииз понижења и обмана. И то су оне срећне које су добиле места! Толике дру т ге проведу свој век тражећи места и не добијајући га, а пе могу мудро да се склоне, да своје еведочанство гурну у фијоку, па иросто да иотраже ееби радаА То јест, тако је у Француској, а Српкиња је свака рођена за учитељицу. И опет се све своди на то, да у садашњем веку ии склон друштва, ни начин живота у нородицама, а тиме и нојединаца није удешен тако, да човек живи и ради по законима које му његов здрав разум процисује, него удешава свој живот често и усиљавањем, да неда другоме напред, мајмунишући начине и навике других људи, често и друкчијег склопа и друкчијег васпитања, а богме и друкчијег имања. Нарочито женске не удешавају свој живот по здравоме разуму и потребама породичним, него по моди. Тој моди ће она жртвовати све, не само свој мир а богме и здравље, већ и целе своје околине. Задатак живота је њојзи, да мисли како ће се обући, како нровести; да ли неће која друга њу било хаљинама било у проводу надмашити. И ту опет наилазимо на оно што је већ више пута овда споменуто, да начин васпитавања данашњег нодмлатка, особито женског, није удешен ирема потребама нити друштвеним, нити иородичипм; јер се девојка учи и нав.пкава ономе што јој неће никада требати, а не чује никад, не учи се ономе, што ће јој у животу требати. (Свртпиће пе.)

АМЕРИКАНКА - ЖУРНАЛИСТА.

као служавка у Лондону.

„ Млада научена жена, лепо васпитана, приморана да сама зарађује себи хлеба, а не могућн 'наћи другу какву службу тражи место служавке или собарице. Пристала би и да носи капу и кецељу. Не нрави разлике између вароши и села. Потпуно сигурна и тачна. Плата јој је 350 Фр. годишње.“

Ето такав су оглас могли читати читаоцм Лондонских новина Августа 1893. „Млада жена нриморана да зарађује себи хлеба“, која је иа овај начии тражила место какве собарице, не лагаше, да је научена и лепо васпитана. Али иретериваше о својој тачности. Право јој име беше мис Банк, ио раеи Аме-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6