Женски свет

породица у Лондону живи не ио одељењимакао у Пари-зу, већ у засебној куКи. осим ако ие нрипада нижој класи. Не мислите, да ту има и сувише луксуза: Те куће имају обично само ио три снрата и један подземни спрат, у коме се налази кухиња ; оне су већином узане и сваки спрат нема више од три собе. Представите себи какве папагајеве стеиенице и имаћете пред собом изглед енглеских станова. Од ових папагајевих степеница имамо користи: код своје смо куће и немамо вратара. Шта више свуда па чак и у најмањим кућама, за које се плаћа ио 2500 дин. годишње кирије налази се по једно куиатило с врућом водом, угрејаном иомоћу кухињскога огњишта. Али незгоду ових кавеза осећају нарочито сдуге, јер они морају да се пењу и силазе ; и тамо служба постаје врло тешка. Тиме се и објаигњава то ; што је код гђе Ализон за седам господара: отац мати и петоро деце ; било ч;етири послужитеља. Али видећете тако!)е ; да и ти служитељи па чак и они, које је гђа Ализон живо гонила на рад и који су се убрајали у оне, који много изискују врше доста рђаво своју дужност. Не верујем, да је мис Банк-ова, пос-тавши ЈЈиза, могла и поред своје најбоље воље могла побољшати кућевно стање. Сирота Лиза мислила је, да је врло лако бити собарица. Први састанак, који је имала са својом госпођом, показа јој, да се преварила Кћери моја, речејој госиођа првог дана хоћу да вам покажем, шта све имате да радитеВидећете, да је ваш задатак лак: Устајаћете у шест часова. Чим се обучете, узећете иаиталоне мога мужа, које висе на његовим вратима и ишчеткаћете их.“ Овде се Лиза напрћи. Мзгледаше јој мрско да чисти панталоне Гђа Ализан нродужи : Почистићете сва четири спрата и стеиенице, брисаћете: биро, салоне, и донећете сваком мом укућанину по један бокал млаке воде. Кад будем свршила све ово, мишљаше наивна новица, бићу готова са својим иослом за овај дан. „Пошто ово будете свршили, настављаше домаћица, можете доручковати. По доручку помоћи ћете Ани, да ољушти зелен, намести постеље, испразни умиваонице и наиуни бокале. То ћете свршити до 11 часова. Од једанаест до три лепо ћете уредити две-три собе, и ручаћет е у Ч етири часа пићете чаја, а после ћете

шити (Лиза задрхта) до вечере. По вечери обићи ћете све собе и у десет и четврт лећи ћете. Овај ирограм изгледаше ужасан мис Банк-овој. Необично јој изгледаше, не број нослова, јер је скоро цело послеподне имала слободно, већ колико се пута дневно једе. Још јој чудноватије изгледаше то, што се за доручак добијало само кага с млеком и мало леба, с маслом. Она би желела, меса или бар рибе. Како је још морала ручати тек у један сахат, пити чај у четири и вечерати у осам, није ми ни могуће да опишем њену жалост. Највећу еимпатију осећам према њој, кад описује мале, али иетините послужитељске невоље, ако би се рећи могло моралне невоље. За што господари, умивајући се, изгледа, као да навлаш ироеипају воду на све стране; за што нас зову чак на трећи спрат да затворимо нрозор, кад они имају само да га пиину прстом; зар није заиста неправо корети нас лењошћу, кад ироведемо читав сахат и ио, чистећи свећњак од баира, који је толико покапан свећом, да се више не може дотерати, да изгледа као нре ! За извесне душе има ту узрока јаким боловима; који се жене онима, који вас употребљавају само за то, да вам зададу још коју муку, коју би вам могли уштедети; дошло се скоро до тога, да се мора мислити, да они навлаш теже, да вам причине ту бескорисну муку, вређају вас њихове нримедбе, које ни чему не воде. Само је још једина утеха та, што нема заната, у коме нема иевоља истога рода, нису оне баш искључиво нослужитељске. Ове невоље су код мис Банк-ове биле и од друге врсте и доста комичне. Она не имађаше ни половине знања свога заната, свога века није очистила ни једнога иара ципела нити пак отворила и једну боцу вииа, ирви пут кад је вршила ту операцију она гурну запушач у боцу и резултан је био тај, да је вино попрскало само тепих у трпезарији. Казао сам вам већ да није знала ни иглу да држи у рукама. Требало јој је лукавства, да. би могла умалити своје незнање. Најпосле једног дана при крају недеље извести је, да треба да брише пархете, који се често бришу у Енглеској нарочито у Лондону, где прашина, која се завуче под тепих и обузме влажну дрвенарију, чини, да су ова прања постала неизбежна, екоро свс куће имају по Једиу галерију, која штити врата иа која се са улице у кућу улази, у коју се опет долази

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6