Женски свет

одбијем ; бар један део њиховога нотраживања. Положај посдуге с оне стране канала је много лакши но е ове наше, ми нисмо за њу много учннилИ; не размишљамо довољно, да су често собе на шестом спрату прави свињци, који обешчашћавају оно, што смо ми звали цивијш зацијом. Како је свиреио кад одемо у позориште, ми не дамо једној младој девојци, која је уморна од рада и којој треба одмора, .лећи пре поноћи и ако знамо, да мора устати пре зоре ; јер дати јој пола сахата одмора и то не увек већ само недељом у јутру да оде на мису или јутрење, је ципијашка великодушност. Будимо бољи но што сад нисмо, па опет нећемо бити и сувише добри. Могу ли признати, да сам захвалан мис Банк-овој, што ми је дала повода овом испиту наше савести ? Но поред благодарности, коју молим да прими, могла би примити и једну малу критику. Њено истраживање, дало је неколико корисних резултата, али они су добивени индискрецијом, која је била рекао бих спионажа; оће се побринути да нам каже, да је сакрила право име госпођа, које је служила, али све њихове пријатељице су их без сумње познале. Да јш је требало исмевати рђав карактер гђе Ализан ? Део ће свет знати, да је њеиа кућа ренродукција старе слике „раскош и нужда“, да су само салон и собе за примање лепо намештене, а да еу остале просторије у кући рујиниране, за одношаје у кући Brownlow дознади смо из бележака лажне собарице; како: муж, човек радник имао је муке због новца и тражио је од слугу, да нарочито добро пазе на лица Јвуди, како би повериоце могли истерати; Г. Жем-син дошао је једног дана из клуба у 3 час. у јутру, шешир накривио на једно уво, није иазио шта говори и доста комичних покрета; гђа Brownlow uiajte новинама и часони-

сима рукописе, који јој се већином враћају иреко поште. Ови добри Brownlow морали би се леио забављати, читајући ове стране, што им је њихова добра Лиза изволела носветити. Па онда можемо се чак и иитати, да ли је Лиза добро видела и може јш један журналиста за иетнаест дана оценити, шта је добро а шта рђаво у једном занату. Дао бих радо сав њен бележник за инкоректне и искрене записе једне праве собарице. Оно што је вредно, да мис Банкова запамти из овог свог подузећа је одговор, који је она добила на онај свој оглас, који је била дала у једне велике новине Лондонске. Она је писала тамо сетимо се да је млада и лепо васиитана жена ириморана околностима, да ступи у службу. Ево нисма, које је једног дана нашла у својој кутији за иисма: „Госпођице, прочитао сам ваш оглас и морам одмах да вам пишем. Дивим се вашој храбрости и срећан сам, што видим, да у свету има младих девојака, које и ако имају знања, ипак виде да нема никакве срамоте у домаћем раду. Радо бих се оженио женом, као ви што сте Ако нисте и сувише стари или ружни а сигуран еам, да нисте ни једно ни друго хоћете ли да ми кажете ваше име, боју стас, цео ваш изглед и ако примате за мужа једног поштеног механичара, који зарађује 5000 дин. годишње, ношљите ми и вашу адресу. После свега, ви видите, да је боље за једну девојку као ви, да се уда и да има свога заштитника, но бити собарица. “ Овај механичар имађаше право, он беше ноштен човек; и ја мислим, да је морао бити мало тужан што је градио романе, коме није могао видети краја. С Француског превела Нипт. НАДА.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

Српска више девојачка школа у Нов. Саду имала је своју мајску забаву с игранком у варошком стрелишту 18. (30.) маја о. г. у корист с-војим сиромашним учеиицама. Забава се отво-

рила у 4 сата после подне и трајала је до 11 сати истог дана. На забави су отпојале ученице божићну „Јегда иријде“ и отиевале још три лепе песме у 2 и 3 глаеа. Осим тога одсвирала је

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6