Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

УМЕТНОСТ И МОРАЛ.

(Из Лајксиерових „Естетичких студија").

Из историје књижевности је познато, да је свагда било несника, који су наглашивали моралну сврху уметности. „Појезија треба да поправља!“ тако гласи позната лозинка. Те тако се уметност посестрила са религијом. У том сродничком одношају има истине, јер идеје доброга и лепога имају свој заједнички корен у дубљинама човечје ирироде. Отуда долази, да се у већине народа сретамо с истом појавом: у иајстарија времена свога развитка не само да су уметност и религија две рођене сестре, него су управо једно. Најстарији спевовп у Инђана, који су нам сачувани у Ригведи, старогерманска Еда, теогоније у Грка, обредне имне у Мисираца одговарају религијозној потреби у облику, који је био уметнички толико савршен, колико допушта степен опште образованости. Па и доцније се у песништву, као у Есхиловим трагедијама, исказују религијозни назори народни. Но мало по мало па се песник и свештеник стадоше раздвајати један од другога те се уметност и вера развијаше свака за себе. Према томе човек не сме посумњати у морално дејство уметности у најстарија

времена, јер у њој живи још свест о свези међу Богом и светом жива вера. Но даљи их развој раздваја; знање постаде непријатељ вери; они некад живи божански ликови, који су у својим рукама држали и добро и зло за човечанство, који су муње сипали по свету и uo небу ходали, гледајући и мотрећи на све својим суичахшм оком ти силници постадоше слаби. Тако Олимпа, умре Зевс и његови тако нестадо Вадхале но бесмртно, као и дух човечји, остадо Ат Исао о божанству, а човечанство, које тецж за истином налази свету нове облике, у које салива оно, што је вечно. Кад посмотримо највеће творевине уметничке, сав низ оних дела, која себи сачуваше вечиту младост, Омирова два епа, СоФоклову „АнтитоиуС најбоље трагедије Шекспира, Расина, Шилера, Гета и т. д.; пластичне творевине антике и слике из цвета ренесансе; дела великих музичара свугде ћемо наићи на дубљу моралну садржину. Па ипак та морална садржина није главна' нам е р а уметникова, јер прва сврха уметности оетаје свагда армонија и леиота.

ВРOЈ 7 - У НОПОМЕ САДУ, 1. ЈУДА 1896. ГОД. XI.

ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕП,У НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

власник : ДОБРОТВОРНА иАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН,

Цена је годишња 1 фор.; за Србију 2 1 / 2 динара. Рукоииеи и нретплата шаљу се на уредништво.