Женски свет

ИЗ ДРУШТВА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

За школу способне /еце има 2,925.115, и то за свакидашњу школу мушке 1,051.683, а женске 1,027.236. У школу јеишло свега 2,342.644 деце. Од 1000 зашколу способне деце иду у шкоду од Срба 790. По похађању школе Срби су на четвртом месту. Најпре иду Немци, иа Мађари, Словаци, па онда Срби. Румуни су на 7 или последњем месту, јер од њине хиљаде деце иду у школу њих 595. Школа има свега 16.838, од ових су 16.536 основне, 47 више народне, 232 грађанске и 23 више женеке школе. На издржавање народних школа утрошено је 19,096.153 Фор. од којих држава даје 13.70°/ 07 општине политичке 30.2°/ 0 а вероисповеди 22.9%. На потпомагање вероисповедних школа дају оиштине 2 милијона Фор. Кад се просечно рачунају плате, онда иравославну вероисповест налазимо на предпоследњем месту са просечном учитељском платом од 380 ®op. дочим држава плаћа своје учитеље просечно са 769 ®op. а општине своје комуналне учитеље са 848 Фор. Учитеља је било 26.396 од којих су 4115 учитељице. Учитељских школа има 71 од којих су 49 за мушке, а 22 за женске; у ове последње урачунат је и завод за образовање гувернанта у Будимпешти. Женских трговачких течајева било је свега 17, где су се училе 450 женских, од којих су добили места према извештајима унравитеља њих 170. Сиротишта и милосрдних завода има 82, у којима су се васпитали 1867 мушких и 1419 женских. Обашка се спомиње завод за слепу децу са 100 деце, те указује на ту околност, да у читавој земљи има 18 363 слепих, па тек један таки завод, дочим у Енглеској има 47, у Француској 16, у Немачкој 24 така завода на само 3400 за школу способне слепе деце. За глувонему децу има 7 завода, а за слабоумну децу само један завод и то приватан, а овамо има 3300 таких за школу способних. Оволико у кратко из овога извештаја Ла—. Завод запоправљање. Угарски министар иравде намерава да у Вршцу оснује завод за иоправљање запуштене деце, у којем би било места за њих 120. Већ је ради тога и позвао варопт, да даде нужно земљишге, где би се сместила ова зграда.

Из правила школе за вештачке женске радове која стоји иод управом Драге Ђорђевићке у Београду видимо, да поменута школа спрема своје ученице у свима ручним и ткачким женским радовима, и траје три године. У школи тој уче се ови радови: Сви ситни ручни раДови, као вез, плетење, мрежење и кнепловање, стручно цртање, израда белог рубља, израда женских хаљина, ткање у опште на вештачким најусавршенијим разбојима. У школу се примају девојчице од 13 година, које су свршиле основну школу, а ученица има редовних и ванредних. Редовне се уче три године, а ванредне носећују само неке часове или долазе само на виши курс. После успешно свршене школе имају ученице право на државну или приватну службу и на самосталан рад

Главна скупштина српског учитељског конвикта у Н. Саду одржана је 24. јула (5. авг.) на којој су изабрани питомци друштвени, те ће тако ово друштво почетком школске године да сасвим својој мети дође. Конвикт овај биће смештен у друштвеним кућама и имаће обашка одељење за мушку децу а обашка за женску децу. Свако одељење имаће свога надзорника који ће са питомцима заједно као једну велику породицу сачињавати. У мушком одељењу изабран је за иадзорника гимназијски ироФесор г. Ти х о ми р О ст о ј и ћ а у женском одељењу учитељица више девојачке школе гђца Јелена Ј1 у ј анови ћ е в а. Друштво ово се дакле побринуло са сваке стране, да јој питомци буду смештени тако рећи као код своје куће. У то име сретан почетак!

Остављање краставаца. У Шведској остављају краставце за зиму пресне и свеже, који се могу тако до Божића очувати. На измаку лета се побирају здрави краставци, који нису дмрнути, па се заједно са парчетом лозе оцеку, оперу u добро осуше. Потпуно суви краставци се намажу сад свуда беланцетом и остављају се обешени на сувом и промајном месту, тако, да један другог не додирују.

136

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.