Женски свет

од Рускиња госпођа Новикова у Лондону, госнођа Маку-Гахан у Њујорку, госпођа Каиро® ? дописница „Голоса“ у последњем руско-турском рату ; госпођа Сокалева, редакторка „Московски листок“ ; и Елза од Шабелски, берлинска дописница „Новоје Времја“. Исто такав успех показују руске жене у музици а нарочито у сликарењу и вајарству, који су већ давно постали занати оба пола а које живо потпомажу руска држава и многа разна друштва. Женске у Петрограду смеју безплатно да уче у сликарској академији, емеју да конкуришу великим државним наградама и могу да постану редовни чланови академије. Многе од њих стекле су већ велики вештачки глас; тако н. пр. вајаркиња Полонскаја сликарка силуета Бем ; илустраторка Самокиш и петроградске сликарке Пелагеја (Паулина) од Куриар, бароница Пален и баронеса Врангел ; које су и на немачкој изложби добро познате гошће. Државна брига ; уплив цртачких школа и благотворно дејство индустриских школа ; (ткачке и клеплерске) знатно су се истакли на овогодишњој руској изложби у Нижњем Новгороду; која је стварала ванредан преглед свију вештина и заната ; као и опште женске радиности у Русији. Са обзиром на ову женску радиност, главни комесар Тимирјасе® и главна државна управа изложбе ; која је у рукама једне комисије под министром Финансија Вите и заслужним директором Коваљевским ; нзабрали су и једну жену за комесара изложбе и то већ спо менуту сликарку Паулину од Куриар. Врло је интересантно посматрати ; како се женски дух у различитим вештачко занатским гранама креБеоград ће и како почиње мало помало да развија своју снагу. Прво у књиговеству ; дрводељству ; у израђивању и иресликавању лакиратих дрвених ; иредмета ; у ткању ћилимова ; у белом везу ; у Фабрикацији клеплованих и шивених чипака и. т. д. Веома су оригинални образци ; који долазе за употребу ручног веза; док Великорускиње са великом лубавну узимљу за образце пилиће, патке и другу домаћу пернаву живину) дотле се Фантазија Малоруских сељанака пружа на биљно царство ; на природне слике из разних доба године и др. На супрот овој првобитној примитивности; која произлази из неукусног састављања боја нешколованих сељанака ; многобројни предмети; које су изложиле различите земалске раденичке школе ; девојачке гимназије ; петроградска чипкарска школа и. тд. дају одмах познати лепо образован укус ; и већина ових женских радова сме се с правом обележити као доиста вештачки производ. И на овом напредку, поред великих вештачко занатских школа у Петрограду и Москви дејствовале су отмепе жене: кнегиња УрусоФ ; која већ више година ради на подизању сеоске индустрије; госпођа Наталија Шабелскаја ; шири народне обрасце за чипке и вез у добрим репродукцијама; гроФИца Бобринскаја ; подигла је једну радионицу за радове са иглом ; кнегиња Верловскаја; издала је интересантну збирку староруских образаца. и. т. д. Тако овој самостални и неуморни женски рад у Русији ; у варошима као и у селима ; доприноси томе ; да уздиже занатски и вештачки полет а тиме и општи културни живот народни. К. X.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Новосаткиња.

Одбор добротворне задруге Српкиња Новосаткиња имао је своју редовну седницу 28. августа (9. септ.) о. г. под председништвом своје начелнице гђе Јулке Радовановићке. У овој седници додељена је месечна припомоћ од 5 ф. за ову школ. 1896-7. г. ириправници Софији Савићевој : а ученици трговачког курза Марији Хиртовој и приправници забавишне школе Исидори Сте-

ријиној датаје нрипомоћ за ову школ. годину од 25 ф. на једаипут, а приправници сомборске учитељске школе Марији Тгирићевој дато је у име путна трошка 10 ф. Досадањнм нитомицама и приправницама сомборским: Евици Павковићевој, Марији Шилићевој, Марији Јовановићевој и Софији Продановићевој продужиће се нрипомоћ од 5 ф. месечно и за ову школ. 1896-7. r. Како је досадања друштвена забавиља гђица Даринка Калићева изабрана за учитељицу на овдашњим салашима Клиси : то

152

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.