Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ГЕТЕ И ЊЕГОВА ЖЕНА.

(Из Љусова дела: „Гетов живот.“)

Једног од првих дана месеца јуиија године 1788. шеташе се Гете сам по њему тако омиљеном перивоју, кад га свеже младо леполико девојче ослови и понизно се клаљајући молбеницу му преда. Гете погледа најпре у сјајне очи молиличине па онда је одмах нежније загледао ону молбеницу, у којој га моле да упливом својим изради неко малено звање младу књижевнику, који јадно живи у Јени преводећи француске и талијанске ствари. Тај млади књижевник био је неки Вулпијуе, чији је „Риналдо Риналдини“ некад силан свет умео да застраши. Његови разбојнички романи некад су били здраво популарни, но његово име чува од заборава сад још само то, што је био брат оној Кристини Вулпијусовој, ко.ја је у вајмарском перивоју иредала Гету ону молбеницу и тим први корак крочила на ону стазу, која ју је довела до удадбе за Гега. Кристина је у многом погледу занимљива личност онима, које интересује Гетов живот, и љубав, коју је у Гета изазвала, исто тако као и самопрегорна верност, са којом га је пуних двадесет и осам година верно служила,

заслужила би бољи спомен него што јој се обично даје. Њен је отац био један од оних несретника, чије пијанство целу породицу лагано али сигурно гони у беду и пронаст. Више је нута и канут с леђа продао, да може пити. Кад су му деца одрасла, морали су отићи од њега и сами гледати да заслуже кору хлеба: син се дао на књижевнисање а ћерке на то, да праве уметничко цвеће. Опште се мисјш да Кристина није Јшала ама баш никаква образовања те подругљива иера веле, да је Гете узео своју слушкињу. Није она њему никад била слушкиња. А није била ни без образовања. Друштвени њен положај био је додуше веома скроман; но да није била необразована, сведочи већ то, што је Гете своје „Римске Елегијеи „Метаморфозу Биљака“ за њу написао, и што је у њену друштву наставио своје оптичке и ботаничке студије. Колико је она ту разумевала, не може се рећи, но толико стоји, да би се Гету брзо било досадило разлагати јој, да она није живо схватала. Ваиредио даровита дабогме није била.

ИBЈIАЗМ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

БРОЈ 12. У НОВОМЕ САДУ, 1. ДЕЦЕМБАР 1896. ГОД. XI.

власник; ДОБРОТВОГНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА ИЗДАЈЕ И УРЕТаУЈЕ АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН,

Цена је годишња 1 фор.; за Србију 2 1 / а динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.