Женски свет

Њен је земљишни посед већи од млоге жупаније Угарске. А кад би се мерила по броју српских душа, које су ту на окупу, могли би ју уврстити у највећу српску општину с ове и с оне стране Дунава и Саве. У њој живе до близу 60 хиљада Срба, које римокатоличке, које православее вере; а међу овима је једина та разлика, што се римокатолици назива>у Буњевцима и говоре западним наречјем. Обичаји, ношња, игре, песме, све им је истоветно са Србима у БачкоЈ и Банату, и сваки онај неправо чини, који откида ову грану са стабла српског, јерје то један и исти народ. Чак и нарав и карактер и тип има исти са својом православном браћом. И за то је и жалост и штета по обе стране, што се те две гране, досад, цепале и делиле. Колико је ту наших одличних синова, наших врсних породица отишло у туђе јато и ослабило морално и материјално нашу народн/ снагу. Но хвала, милом Богу, почиње се развиђавати и на тој страни. Млађа и свеснија интелигенција буњевачка данас већ отворено и јавно признаје, да је грана српског и словенског стабла и брани с поносом и одушевљењем свој лепи матерњи језик, своје име и своју народност и одупире ее трезвеним разлозима туђинској навали и сили. У тој, дакле, највећој и најбогатијој српској вароши с ове стране, окуиило се, upe 20 година, неколико свесних и родољубивих Српкиња (православне вере) и удружило у добротворну задругу с намером, да иомаже своме у месту, на просветном и хуманом пољу, а кад потреба наступи, да и другом ближњем притече у помоћ и да га хришћанском љубављу потпомогне. То се коло наших Српкиња одржало све до наших дана на стази свог племенитог рада. Овом годином је ступило то дично друштво у своју 20-ту годину и решило, да свечано прослави прву петину свога столећа, на које се у име божије спрема, а за то је изабрало поју. тарје св. Василија или 2. (14) јануар о, г. Прославу је отпочело свечаним благодарењем у својој православној цркви, којом је приликом, на молбу те задруге, чинодјејствовао протасомборски преч. г Љубомир Купусаревић са друга два месна свештеника и својим умилним и достојанственим гласом знатно увеличао ову црквену славу. Из цркве се вратиле чланице и гости истим редом као што су и отишле у светковинску дворану „Вароши Пеште“, која је била уз басамаке и изнутра дивно украшена зеленилом и српском тробојном бојом, Koia јеовде, случајно, и варошка

боја, те и то те подсећа, да си у српском месту, и да је то место морало и пре при оснивању своме српски мислити и осећати. Чланице, часници и гости, били су искићени плавим кокардама, а беседник, уважени и љубљени син нашег народа, а дични син ове општине и почасни члан ове задруге г. А. Хаџић, био је украгаен српским и црногорским орденима. Овај китњасти, лепи и одлични круг хуманих раделица и њихових поштовалаца, почаствовали су својим присуством и г. г. пресветли г. Шмауз, варошки вел. жупан, ЈХазар Мамужић, градоначалник, Средоје Ђорђевић, подградоначалник, варошки вел. капетан и друга угледна господа, а заступљене су биле и три несрпске месне добротворне женске задруге. Чим су чланице и гости заузели своја одређена места, усгане начелница ове свечаности, вредна и неуморна подначелница задруге Суботичке гђа Емилија Мучалова и отвори свечану седницу ; поздрави топлим и усрдним поздравом достојнике политичне власти, госте и чланице, и умоли г. А. Хаџића, да држи свечан говор и извештај о 20. годишњем раду ове заслужне дружине. Но пре но што је отпочео свој говор г. А. Хаџић, нријавила се иодначелницав. кикиндске добротворне Задруге Српкиња гђа Сида Пачу и поздравила јс еуботичку задругу у име кикиндске задруге Српкиња тонлим изразима радости, што види и ову задругу на прагу њене 20. годишњице. За тим су прочигани брзојавни поздрави од београдског „Женског Друпггва“, крагујевачке жензадруге; ађанске, ст. бечејске, митровачке и др. Новосадска и Сомборека задруга биле су с Кикиндском засгупљене у изасланицама својим. После ових поздрава отпочеоје читати г. А. Хаџић свој говор и извештај : „Добротворна адруга Српкиња у Суботици“ указала ми је велику почаст тиме, што ме је позвала, да приликом прославе 20 годишњице јој проговорим о раду њезину за то време. Ја сам, као иочасни члан задругин, см'атрао за своју родољубиву дужност, да се том за мене тако часном позиву одазовем већ и за то, што сам увидио дугим низом година, да се Задруга влада по начелима, која сам исповедао цела века свога. Ја сам, као што вам је познато, увек радио а и сада радим на томе, да ми с уставном браћом нашом Мађарима, и са свима другим народностима ове наше подједнако свима нама миле и драге домовине, живимо у братској слози и љубави, уверен будући, да само у тој лепој братској слози можемо наћи спас свију нас, настану ли кобни дани и тешка искушења; а „До бротворна задруга Српкиња“, ето, успешним

Вр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.