Женски свет

тог двога је тек време оно, што је скупље. Млади људи мисле, да пред собом имају још толико времена, да га могу доста и узалуд траћити, и још да им доста остаје. Исто тако је често и велико имање млогог навело на убитачан раскош. А то је заблуда, због које се човек увек покаје, али увек доцкан. Млого времена у човечијем животу одузима читање. С тога разуман човек мора и пазити шта ће, кад и како ће да чита. Млади људи (а још више женске) читају књиге без икакве садржиее и без икаквог значаја, или читају романе без икаквог укуса, у којима наилазимо на осо бе, које никад нису у животу иостојале, или се описују таки отужни осећаји, које никад нико није осећао. Тако јело не храни и не образује човечји дух већма, него пееа. За то се ваља држати најбољих књига, најславнијих песника, историчара, говорника и ФилозоФа. А читање романа је најнеплоднији начин умног хранења, и жали Бог оног времена, што се на читању романа страћи. У читању се мора неки извесни ред завести, не сме се читати онако на дохват, без икакве цељи. Није добро читати поједине одломке разних писаца, јер оеда човек мисли да нешто о њима зна, и да је њихове мисли сазнао, а у ствари му то не вреди ништа Јер и читање мора имати крајњу цељ. Што год човек ради, треба да ради са неком извесном намером и у некој извесној цељи, за то треба ствар које смо се латили скроз нознавати, или јој у дубину саћи. Јер све што је половно, горе је

него ништа, јер нас може на странпутицу завести. Спорог и лењог духа мрзи, да нродре каквој ствари до дна, јер се плаши тешкоћа. С тога и живе и умиру више људи него што то можемо замислити, са хиља дама разних заблуда Млоги људи, који би могли миелити кад би хтели, остапу у заблуди само због своје лењости. Радије се нридружују предрасудама других, него да се потруде, да еами размисле. Они су он јг мњења, које су од других чули, па онда оетају при том због тога, јер су га већ једаред изрекли. Са незналицом нико ее опћи радо, а баш ни њему није у друштву пријатно. С тога ваља још за времена сваки да ску пи знања, које и ако не ће требати у својој младосги, док се другим чим има занимати и расејати, али ће га требати доцније, кад буде човек и кад ступи у живот Но у прибирању знања треба бити и вешт. Млоги начитани људи претоваре своје памтење, а тиме још не увеџбају своју моћ пресуђивања. А та је најглавнија. Млоги од свога мозга направе ма газин, у коме нема реда, меето да га пуне смишљено. Човек чита, да дозна мисли других људи. Али ако ми то примамо еве па веру, а еами истинитост њиних мисли не испитујемо, онда живимо од туђих мрвица. А ми треба туђе мисли да упознајемо ради тога, да се сами научимо мислити и да се у иресуђивању веџбамо. Туђе речи може научити и папагај. (Наставиће се.)

СТАНИ ОКО...

Стани око, чарно око мило, Расггламтјела искро огња жива; Не распаљуј млађане ми груди, . . . Већ је доста туговања било! Ако желиш само моје бити, Пусти поглед нека вјерно лети, А ја ћу ти, љубави ми свеге, Скупоцене даре донијети ! За све даре, што ти мислим дати, Једно ћу ти само заискати :

Да код своје миле моме младе Препоручиш, да ми срце даде ! Па ако ми моја мила дика, Хтједне скоро своје срце дати, Радост ће ми бити превелика Сватови ће брзо запјевати ! сто на Миље.

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.