Женски свет

труду његову, јер је само он својим разумевањем и вредноћом до глумачке вештине умео извежбати све младе и неокушане снаге. После г. Калића прихватио је редитељство млади проФесор Јован Живојновик, који је осим тога што је учествовао у комаду „Честитам“ у улози Спире Грабића, у којој се истакао над осталима, и другим услугама својим задужио ову Задругу. „Адиђар“ арија из опере Фауст-а соло уз пратњу гласовира, доста тешку мелодију, отпевала је гђица Вида Teodopoeufieea тако вешто, дивно и прецизно, да је својим анђелским умилним гласом занела сву присутну публику. Не мање заслужио је похвале и дует „Лаку ноћ“ од Хуга Дубека; отпевали су га са највећом тачношћу г. г. Коета Бикар својим ванредно пријатним и лепим тенором и Р. Бикар својим сонорним и изврсним баритоном. Свима нека је лепа хвала на њиховом великом труду и пожртвовању од ове Добротворне Задруге, којој су они тако вољно и срдачно на сусрет притекли. Други део забаве је у игри, најлепшем весељу и задовољству дочекао белу зору. Оволико о забави а по који пут и о раду наше задруге. (Молићемо лепо. Ур.) Милева.

Загреб. („Загребачка доброшворна задруга Сракиња и ). У седницама одборским од 20. марта под председањем своје председнице пресв. гђе Катинке баронице Живковић, те у седницк одржаној на Благовести под председањем своје подпреднице гђе Катице Јовановић закључила је, да надари сиромашну децу српске школе оделом и обућом, и у ту циљ вотирана је свота од 103 Фор. У ужи одбор, који има то да изведе, изабране су одборкиње гђа Апа Врањешевић те гђа Јулијана Орешковић. Овим својим закључком засведочила је задруга, да сврху задаће своје заиста потпуно схваћа, а једеодушна воља свију одборкиња кадра је овако племенито дело и да оствари. Па не само да ће задруга овим да помогне сиротињу, а тиме млогој мајци да олакша бригу, већ пошто је одлучено, да се дарови даду деци на Лазареву суботу „о Врбици 44 увести ће и код нас тај лепи српски народни обичај, који српекој деци тако радосно осване. Уверен сам потпуно, да ће ово задовољити све чланове задрузине, а за дужност сам сматрао, да се ово племенито дело чује и у кругу ширем uo српском свету. М.

БЕ ЛЕ ШКЕ.

ПРОСВЕТА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Управа Срп. Учитељског Ионвинта у Нов. Саду издала је свој Извештај за 1896 годину, из кога се види, да друштво то има 5 твора, 5 почасних чланова, 121 члана оснивача, 154 члана нотпомагача. Из рачуна завршног се види, да друштво имаде имања 31.920 Фор. 63 новч. Од почетка ове школске године отворен је конвикт, у коме има 24 питомаца, који полазе гимназнју и 18 питомица, које полазе сри. вишу девој. школу. Оба ова одељења смештена су свако за себе под засебним надзором. Међу овим питомцима су: 31 учитељско дете (чланова оснивача) и 11 су деца потпомажућих чланова (чији родитељи нису учитељи). Учитељ ска деца плаћају по 9, 11, и 13 Фор„ месечно, а деца потпомажућих чланова 16 Фор. месечно. Од идуће школске године ће број питомаца бити и већи, јер је дозиђивањем нове зграде и иростор за смештање питомаца проширен. У Будишину (Bautzen) у Немачкој славиће Матица Лужичких Срба „Serbske Matice“ овбг месеца педесетогодишњицу свога опстанка. На Народно Собрање у Бугарској стигла је молба, коју су потписали 600 Бугаркиња, где моле, да се Народно Собрање постара о томе, да се могу и женскиње примати у Велику Школу. Новодом тога је израђен пројект за отварање Више Женске Школе, што је и Собрање иримило. У Бечу је ових дана на свеучилишту

нроизведена на част доктора медицине прва женскиња у Аустрији . Габриуела бароница Посанер зове се ова женскиња, која је са великом дурашношћу, крај млогих сметња доспела до циља. После матуре на учитељској школи у Бечу и после матуре на академској гимназији, нису је хтели у Бечу примити на свеучилиште. Онда оде у Цирих, и упише се тамо у свеучилиште, пошго је тамо по ново матуру морала полагати, јер тамо аустријска матура не вреди. После свршених медицинских наука и лекарских исиита, врати се у Беч, где је после министарске наредбе за ностриФикацију страних диплома, морала на ново на бечком медицинском Факултету да се подвргне свима испитима и ригорозима медицинским, које јеу течају од по године и савладала, те је сад произведена на част доктора медицине. Као што се види из овога, женскиње још имају млого да се више боре са сметњама у научним путевима, него мушки; код њих треба дакле двапут више гвоздене воље и дурашности, да до мете могу доћи.

На једном властелинском добру су чинили иокушаје, да направе од мдека сапун, и као што извештавају, проба је добро испала. Нема сумње, да ће та) сапун имати велику прођу, ако његова Фабрикација не буде са већим трошком скопчана, него код обичног саиуна од масти,

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.

59