Женски свет

Погорелцима у Вел. Бечкереку издата је иотпора од 5 Фор. За забаву, коју је „Коло младих Срба и у Будимпешти приредило, за осаивање Фонда за издржавање вероисповедних школа у будимској дијецези послато је прилога 5 Фор. 0 светковини миленијској што је ириредио овдашњи слав. мађистрат поводом освећења : аставе варошке, која се у бандеријуму носила, добила је и наша задруга позив, да у тој свечаности учествује и златан чавао, да га у заставу укуца. Одбор се није могао одазвати том часном позиву из разлога, што је цела свечаност имала сасма политичан карактер, а правила наше задруге не дозвољавају нам да се у политнчне ствари мешамо. 0 светковини, коју је приредила Задруга Српкиња вршачких иоводом освећења задружпе заставе, добила је и наша задруга иозив да у свечаности суделује и златан чавао, да га на застави укуца. Пошто одбор не могаше нарочиту изаеланицу на свечаност послати, послао је чавао и 5 Фор. прилога председништву задруге с молбом да чавао у име наше задруге укуца. Задруга Српкиња суботичких славила је двадесетогодишњицу свога постанка, на је нашу задругу позвала да јој буде мио гост у њеном лепом слављу. Одбор, не могавши послати нарочитог изасланства, честитао је задрузи славље брзојавом ове садржине: За двадесет љета благотворна рада Ублажисте много невоље и Јада. Ваш даљи рад нека божја милост нрати, Да још много лепше у будуће цвати. У току минуле године, добила је наша задруга још једну добротворку. Брла Срнкиња Драга Радосављевићка поклонила је нашој задрузи 100 Фор. Одбор јој је послао писмену захвалницу, а ми јој кличемо: Живела! Хиљадиле се такве врле Српкиње! Број чланица и чланова задруге године 1896. беше овај: Почасних чланица 1, добротворака 7, редовних чланица 109, потиомажућих чланица 20, потпомажућих чланова 19. Свега 156.

Имање наше задруге беше на завршетку 1896 године свега 1700 ф. 79 нов. Од ове своте долази на фонд 1546 ф. 67 новч. Остаје готовине 154 Фор. 12 новч. Ова је готовина пренесена у примање за 1897 годину. Из овог извештаја видимо, да се и прошла годипа свршила са приличним сувишком. То би био у кратким потезима извештај одборског рада за минулу годину 1896., а на завршетку нека ми је дозвољено, да управим још неколико речи на миле наше чланице, које су својим доласком показале, да осећају праве љубави према овако лепој, човекољубивој установи као што су наше добротворне задруге. Показале су, да им напредак и добро наше задруге одиста на срцу лежи. Свака Срнкиња, у чијим грудима куца српско срце, у чијем се срцу није још угасила последња варница оног топлог српског родољубља. које је вековима соколило наше претке на велика дела и подвиге, за добро и бољитак свога народа. Свака Срн киња треба, и дужна је, имајући увек само оншту племениту и узвишену цељ иред очима, да прегори и на страну баци сваки ситнији обзир, да у извесним приликама и по потреби и увреду отрпи, па да се својски, топло заузме за племениту задаћу своје задруге, да марљиво куни чланове, да отклања рђаво мишљење и разне предрасуде, ако би се такве где по друштвима о задрузи разносиле; треба своје добро мишљење, истичући свагда, праву узвишену задаћу задруге да у друштво уноси, и тако задрузи својој иријатеља тече и на њену напретку пора Ди. Нека ни једна не мисли, може задруга и без мене! Не, нама је свака нужна и добро дошла, јер с правом вели српска пословица: „Зрно по зрно погача, камен по камен палача“. Нека свака од вас ио један камичак само принесе, па ћемо моћи подићи палату велику и јаку, која ће и после нас постбјати дуго и дуго, која ће примати и помагати све бедне и невољне, који буду потражили у њој уточишта и помоћи! Скунштина је саслушала поднесени из-

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.