Женски свет

Епархија Пакрачка 7 ученика Архидијецеза Карловачка .... 9 „ а Епархија Гор. Карловачка .... 33 „ Остали су ученици из других крајева наших. А и ван граница Хрватеке и Славоније могуће да се нађе по која црквена општина, и по која душа хришћанска, вољна приложити на ту човјекољубиву и но цркву и народ наш овдје у Хрватској и Славонији од особите важности цијел, која се не би дала тако лако иостићи без подесна интерната, у коме би приправници били поштеђени од разних невоља и трзавица, које не дјелују добро ии на душу, ни на тијело њихово. С тога је епархијски школски одбор овај слободан по закључку донесеноме у данашњој сједници својој обратити се путем овим и начином на све православне сриско - црквене општине , православне српске манастире, новчане заводе и на поједина имућнија лица Епархије своје, Архидијецезе Доњо-Карловачке и Епархије Горњо Карловачке с најучтивијом молбом, да својима добровољнима годишњима ирилозима, или једанпут за свагда,

потпомогну оснивање и издржавање интерната уз овдагању учитељску школу нашу и тиме учине онима, који требају, дјело милости тјелесне а себи душевне, и уједно допринесу свој дио, да нам овдје у Хрватској и Славонији и цркве наше боље пропоју, и школе наше боље у напредак нођу, а епархијски школски одбор овај стараће се живо, да се примљени дарови на добро употребе и да донесу плода и добра и обилна. Ако нас при томе потпомогне и која ван граница Хрватске и Славоније црквена општина наша или поједина душа Хришћанска, тим ће више обвезати нас, а себи освјетлати образ сриски. Имена приложника, осим што ће бити написана на Небеси, уписаће се и у посебну књигу и читати свагда приликом славе заводске, у знак благодарноети, а уједно ће се и јавности редовно предавати. Из сједнице епарх. школ. одбора у Пакрацу 17. (29.) априла 1897.

Мирон Ни колић, Епископ Пакрачки.

НЕВЕРНИКУ.

Груди су ми пуне бола, Срце пуно уздисаја; Живот ми је пустош права, Којој канда, нема краја. Ох какав ми пређе беше Овај млађан живот мио, Док ми ниси Неверниче Моју срећу разорио !

Нови Сад 6/12. 1896.

С’ тобом оде моја радост Јад ми сам у срцу ниче, Нема за ме’ више сјаја; Све си одн’о Неверниче! Немој мислит’ да ти зато: Неверничке клетве вијем, Ох праштам ти од свег’ срца У ком’ љубав, и сад.кријем!

Б Е ЛЕШК Е.

Просвета.

У српској гимназији у Цариграду завршена је школска година на најсвечанији начин, на којој је присутан био и српски посланик. Ученици, који су било у владању, у наукама или вештинама одличан успех показивали, награђени су. Цариградска српска гимназија је једна од најбољих школа тамошњих, што је свакако заслуга њеног наставничког особља. У Загребу поетоји женски лицеј који је 1892 год. отворен. Лицеј овај приправља своје иитомице или на иедагошки пут, дакле за учитељице, или су питомице Латинке, дакле одговара на‘ тави у дољној гимназији, или им даје опће образовање, замењује дакле досадашње „инсти-

туте.“ Крајем ове школске године свршило је 17 ученица педагошкиња, 4 латинке и f од опће образованости, и то већина њих са одличним успехом. И добротворна задруга Српкиња у Загребу обратила се је молбом на садашњи народно-црквени сабор у Карловцима, да се припомоћу из народних Фондова оснује у Загребу српски женски лицеј. Гђца Сида Сенуликева из Земуна положила је на будимпештанском педагогијуму оспособљавајући испит са одличним успехом. Живела! Међу заслужне Српкиње, које су се одликовале у учењу, имамо да забележимо још и гђцу Пелагију Трифунови-кеву из Трстеника у Србији, која је свршила у Кијеву гимназију, те је одликована златном медаљом. Живела!

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

121