Женски свет

кулин слабе наде полаже. Али скрштеним рукама се не сме седити, болесници ишту помоћи и траже лека. А ово још по најбоље налазе у заводима који су основани по обрасцу Бремеровом у Герберсдорфу. Ни бреговити крајеви, ни југ, ua ма то била Италија, Египат или јужна Африка, нити морска клима, све то не лечи болесника сигурно, ма да сваки овај крај има нечег доброг за себе. Па ни сама купатила, као што су Салцбрун и Рајхенхал, не сматра он баш као лечеће Факторе, ма да их преноручује онима који неће да иду у заводе за лечење. Лајден вели, да се услови за лечење илућеих болести могу наћи у сваком пределу, само ако ти заводи у здравој околини леже, шта више, вели, да је и боље, да се болееник у оном пределу лечи, где је одрастао и где живи, него да се на југу у лечењу разњежи, па кад се врати у своју постојбину а он

дајеизложен непрестано назебу. Фактори, који у таким заводима сложно сузбијају туберкулозу, јесу по назору Лајденовом: 1. клима, 2. добар и чист ваздух, па и у собама где се лежи покрај отвореног прозора удисан, 3. обилна, према томе, колико болесник може да поднесе, удешена храна, којој је задатак, да опадање тела накнади и још сувишка начини, 4. кретање, 5. методично лечење и веџбање болесника, 6, лекови који све ово нотпомажу. Лајден мисли, да се и изван оваких завода може лечење с успехом обавити, само је скупље и заузима више времена. Већ млоге државе имају овакве заводе за лечење грудоболних, од којих на првом месту стоји Енглеска. Из овог кратког извештаја, кога смо по горњим новинама донели, могу наши читаоци видети важност оваких медицинских конгреса.

МИ СЕ ДОБРО РАЗУМ'ЈЕМО.

Н 7 јеси рекла да ме волиш Тајила си, злато, је ли? Поглед нам се крадом срио И ми смо се разум’јели . . . То бијаху звучне р’јечи, Задахнуте миром ружа; 1894.

То бијаше мелем, што га Рај бономе срцу пружа, На што р’јечи пусте р’јечи Кад је срце глухо, н’јемо?! Погледај ме, лане MOje, Ми се добро разум’јемо. . . Вељно

РАДЊА ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Суботица.

Суботичка добротворна задруга Српкиња имала је ове године, осим свечане седнице своје држане у прославу двадесетородишњег опстанка свог, две главне скуп штине, на којима су донете, важне одлуке. У скуиштини од 19. јуна т. г. узетје на знање извештај о одржаној беседи, по коме извештају чист доходак беседе је изнео 132 Фор. 24 новч., даље сталне прегледачице рачуна г. г. Милка Иоповићка, Ем. Мучалка. Марија Зарићка и Ана Карановићка писмено јавише, да су прегледале рачуне добротворне задруге ове. и да задружни капитал износи 6349 Фор. 57 њ, који

носи s°/ 0 камате. Пошто је дакле створен фонд, који доноси више од 300 Фор. годишњег прихода, то у смислу задружног устава буде закључено, да се на задружну стипевдију од 300 Фор. распише стечај са роком до 1. августа и питомица на Преображење т. ј. 6. августа избере. У течају дакле од 20 година поред оних разних доброчинства и прилагања на просветне и добротворне цели, задруга је достигла главну цел своју, основала је стинендију од 300 Фор., годишње, којом ће изучити своју питомицу на вишим нау кама, да до свога самоиздржавања дође. -Заиста лепа и племенита мисао, која за-

136

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9