Женски свет

Ђорђе Глибоњски, свеска I и II накладом срп. књижаре и штамиарије Браће М. Пеповића у Н. Саду 1897. цена 10 новч. О Породица , отаџбина, човвчанство. Три предавања у српској престоници од Кнез-Анџела Губернатиса, с предговором Дра Мил. Р. Веснића, (На по се из ДелаЈ. Београд. Парна радикална штампарија. 1897. Цене нема. Нисам имао прилике, да читам ова з&ачајна предавања чувеног талијанског предавача и проФесора Кнеза Анџела Губернатиса, док су излазили у Делу, те сам их тек сад добио пријатељским путем прештампане у засебној књижици под горњим насловом. Ова предавања држана су прошле зиме у Београду на Француском језику, а превели су их на српски г. г. Стева Д. Поповић, Божидар Прокић и Милета Ст. Новаковић. Хвала им! јер су дали прилике, да ужива и да се задовољава и шира публика нашег интелектуалног скорупа, као што вели предговорник Др. Веснић. Предавања су та пуна нолета, мудрих мисли песничком одећом обучена, те привезују човека не само својим лепо сложеним мислима, него га

и у мислима стежу за предмет тако чврсто, да му је чисто неугодно, што се довршује прича. Прво предавање држао је у двору 13. Фебруара 1897. г. пред краљем и краљицом српском под насловом: Улога жене у савременом друштву: Друго је, под насловом: „Положај словенских народа у Европи“, држао у дворници велике школе, 16. Фебруара 1897. г. и Треће, под насловом: „Народност и човечанетво“, у грађанској касини 15. Фебруара 1897. г. Нас се највише тиче оно прво предавање. Врли предавач хтео је да докаже, како жена влада човеком, али ве снагом, него чаром и љубављу својом, и да је то млого више узвишеније, но што су политичне слободе и једнакост оба пола, која се тражи у друштву од учених жена. Он привлачи жену на домаће огњиште, где. ће наћи и за себе и за народ и за човечанство лепше утехе, више обожавања и природнија занимања, но на јавном друштвеном пољу. И ми му дајемо за право и нећемо даље да дужимо при каз, већ доносимо у овом броју саме речи тога чувеног публицисте, па нека наше читатељке саме пресуђују има ли право, што каже.

НА KOГ МАШЕШ...

(ПРЕВОД.)

На ког машеш рупцем новим’, Ваљда збориш с драгим твојим? Иса мном си тако, мила, Некад љубав проводила. 13. УШ. 1896.

Ах, молим те, послушај ме ! Дај ми рубац не мучи ме! Да убришем сузе вреле, Па тад маши рупцем, селе ! Радослав

ЛИСТАК.

Није му суђена.

(СЛИКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.)

I. Пукао глас селом: Долази учитељ ! . . . Но вала милом Богу, кад се једном смиловала и та велика господа на нас, те нам шаљу учитеља! . . . Та знаш друго да ми већ поједоше кости моја дечурлија ово годину дана . . . рече прија Ката сека Нати сусетки, која јој прва саопштила ову новост.

написао : Миливој Чудомировић.

— А зар су моји бољи! . . . тек ће ова. — Деца ко деца.. . дода снаш Јела још из далека прилазећи им са стрина Мацом, јер су већ чуле о ком се разговарају. — Та само док он дође . . . опамети ће их већ! . . . рече прија Ката. — Ја моје ухватим па истучем ? па штаћеш им, Јдруге, неваљали па неваљали . . . настави сека Ната.

156

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.