Женски свет

и таких задруга, које би као и суботичка могле целу стипендију саме дати. Које саме дају стипендију, разуме се. да дотичну питомицу и саме бирају, а које заједпички оснивају стипендију, те путем својих изасланика заједнмчки и бирају пи томицу. Све би било лако удесити, само нема ко да покрене ту ствар. Задруге, које су у своје време могле покренути, а остале, ко.је су припомогле остварењу изложбе женских ручних радова, посла далеко тежег, посла млого заплетенијег и

са више брига скопчаног, сада се не крећу да ове замислн у претрес узму, и њихову ваљаност нресуде, те према томе да или остварењу истих приступе, или их коначно одбаце. Ми држимо да оне треба предлоге на њих у јавности упућене исто тако у иретрес узму, као кад би исти били писмено непосредно на њих упућени. Ми се чврсто надамо, да ће задруге наше ове предлоге узети у претрес, и према повољном решењу истих и њиховом остварењу приступити. а

МИШЉАХ...

(ПРЕВОД.)

Мишљах да си цвеће, Мог живота цвеће, Да си љупка ружа Моје горке среће, А ти ниси цвеће, Нит’ си ружа она; Трн си ти нагостан Срца мога бона. 13. УШ. 1895.

Мишљах да си сунце, Мог живота млада; Судбе моје црне Да си слатка нада. Ал’ ти ниси сунце, Ни над судбе ледне; Ти си црни облак Душе моје бедне. Радослав.

УЛОГА ЖЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ.

(Кнез Анџело Губернатис.)

Ми смо у овом листу у 6. броју од ове године у кратком изводу донели главније мисли из нредавања талијанског оријенталисте, песника и литерарног историчара Анџела де Тубернашнса које је 14. Фебруара о. г. држао у двору у Београду. Сада, када емо цело предавање то у иреводу добили, доносимо га у целости у нашем листу, надајући се да ћемо тиме наше поштовапе читаоце задовољити. * Скоро сам се вратио с пута из Латинске (Лужне) Америке, где је готово забрањено сада, да се жена обожава као неко цривилеговано створење и ту сам једном приликом походио једну женску учитељску школу. Био сам на предавању из Педагогике и оно што сам тамо видео и чуо, растерало је сву моју бригу и све моје зебње односно питања о жениној улози у данашњем друштву. Управитељка учитељске школе, о којој

је реч, занитала је једну своју ученицу, које су суштаствене погодбе, којима се човечанство унапређује. Ученица је одговорила са свим онако важно и разметљиво, да те погодбе ваља тражити једино у првобитном склопу нашега мозга, претпостављајући уз то, да васпитање може, до извеонога ступња, кроз дуги низ Тодива, да измени наше мождане услове. Пошто се тако испитивање из Педагогике изметну у разправу из најмодерније ФилозоФије, ја се онда врло дискретно осмелих, да управитељку запптам: Зар ученица не прави никакву разлику између човекове и женине улоге, у погледу на развитак човечанства? Да ли она озбиљно мисли, да се жена за вршење те улоге налази у истим физиолошким погодбама као и човек? На сваки начин, одговори ми управитељка. Није ту више у питању каквоћа, већ само количина. Дајте јој времена и развијена ће жена једногдана тачно вршити

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ. ,

147