Женски свет

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 15

Духовни нонцерат приредило је панчевачко срп. цркв. певачко друштво у недељу 14. (26.) 1897. г. у ев. савској дворани са врло лепим програмом. Ови су концерти привукли пажњу наше публике и из ширих кругова и сваком приликом стичу се тамо поштоватељи песме све већом гомилом. а

Концерат с игранном приредило је наставничко особље београдске више жен. школе у корист својих сиротих ученица у недељу 80. новем. (12. дец.) 1897.

Забаве. В. аиеречка добротворна задруга Српкиња приредила је други дан божића забаву с дилетавтском представом у корист своје благајне.

Митровачка добротворна задруга Српкиња приредила је забаву «• дилетанском представом на Ов. Стевана (трећи дан божића), опет у корист своје благајне.

Ош. Бечејкиње приредиле су венчић у корист своје благајне такође други дан божића.

Дубровкиње су приредиле беседу с игранком у корист своје благајне о св. Николи пр. !

— Јављамо, да је накнадно приложило за последњу забаву добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, друштво Срба Занатлија Новосађана, 5 Фор., те је с тим чист приход те забаве порастао на 260 Фор. 41 н. а. вр.

Жена проповеднин. Једна варошица, у држави Михигину, у север. Америци, изабрала је скорим за проповедницу (свештеницу, еванђел. вере) гђу Каролину Бертлот Крен-у, која је тек 31. годиву живота навршила Уређивала је пре тога неке листове, и од последње две године одала се изучавању богословских штудија с таком во. љом, да је привукла пажњу публике евојим расправама и данас је једна од најбољих проповедница слова божјег. Њена је црква увек пуна света.

Нарте са слиама. Нема ви пуних 30 година, како су изишле у Немачкој, у Берлину, прве поштанске карте са сликама, а данас је то постала у Немачкој већ једна врста индустрије, Тамо постоје сад већ 830 творница (Фабрика): у Берлину, Ајзенаху, Франкфурту на М., Карлерује, Лајпцигу, Монакову, Нирнбергу, Штутгарту, Вирцбургу и т. Дд., које праве само ове карте у разним изводима, као литографије, Фотографије, акварела, као дрворез, каменорев и т. да доносе слике из свију крајева света, па се на све стране и разашиљу. Кад је у шездесетим годивама овог столећа литограФ берлински Мис-

—

лер направио неке карте са сликама из берлинске вароши тек угледа ради, није ни замишљао, да ће његова проба и шала заузети такав размер и да ће се тако знатно проширити та врста рада.

по ј

ЧИТУЉА.

+ Мансим Лудајић умировљени судац у Срп. Ковину, на Чепељском острву, једини остатак српеке интелигенције са тог острва, преминуо је 98. новембра (10. дец.) 1897. у својој 80. години живота. Беше угледан члан нашег народа. Одликован је поверењем народним у карловачки сабор више пута и био члан и потпретседник епарх. школ · одбора будимске дијецезе више од 20 година. Окупљао је податке из српске старине и износио у вашим јавним листовима; потпомагао је сваку народну установу по могућству, те био члан „Матице Српске“ и члан „српског учитељ. конвикта.“ Нека му је вечан спомен.

+ Јосиф Це, композитор, коровођа негда у Џанчеву и у Земуну, а 1895. г. учитељ музике у крагујевачкој гимназији, умро је тамо 1. дец. 1897. г. Он је по “народности Словенац, ал је живео и радио и много привредио српском народу, па нека му је лака ерпска'земља, у којој ће вечни санак да борави!“

- Мара Р. Шантићна мати нашег песника и

"уредника „Зоре“ у Мостару г. Алексе Р. Шан-

тића преминула је у 50 години живота. Изјављујемо своје саучешће и довикујемо: лака 10) БОА црна земља !

+ Милица и Петар Грујићи. Ово су родитељи а ара витЕ епископа т. Михајла Грујића,

Божја је воља хтела, да заједно и у гроб легну,,

кад су заједнички и леп живот проводили скоро 40 година. Милица је умрла 18. (25.) децем. 1897. а Петар сутра дан. Петар је био ерп. нар. учитељ 44 године и живео је у последње доба у миру у Петрињи. На укопу био је и син епископ, прота Данило Прица и много других свештеника, који су ово двоје богоугодних душа отпратили до вечне куће и спустили грудву црне земље с изразом: да им је лака !

о Тинна Михајловићна рођ. пл. Будаји. Скромна, блага и честита ова душа преселила се у вечност 18. (25.) децембра 1897. у Јарковцу у својој 24 години живота. Ово је унука пок. Стевана Брановачког а ћерка председнице Футошке добротворне Задруге Српкиња. Свршила је у Новом Саду четир разр. више девојачке школе с врло добрим