Женски свет

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ. 5 ИЗКАЈИНА. (Ервин Стор.) Та одговор тражим 2... И каква ме жеља Де, сагни се ближе, Ах, за тобом мори. И послушај, срце Како груди диже. Али, почуј боље!... Је си л што год чулаг Казати ти не смем, Издаде ме, је ли Шта у њему гори, Ова мала хула2! Београд. В. К. — Љубисав.

колико ЈЕ САТИ 2

1. Лепо је уређен свет; по њему иде све као на сату али се и тај свет влада данас већ са свим по сату, по времену.

Ретко когод данас не рачуна време: увек чујемо питање, које је доба и колико је сати2

Хоћеш ли што да урадиш, хоћеш ли куд на пут да се кренеш па хоћеш ли довољно и сном да се одмориш или у друштву провеселиш, свагда мораш сате рачунати: у одређено време почињеш посао, да га за времена и свршиш; у одређено време крећеш се на џут било то како му драго, ако мислиш, да у одређено време и стигнеш, куд си намерио; у одређен сат лежеш, да се одмориш како треба; на забаве, на вечере и т. д. идеш у заказан ват, ако нећеш да можда зло прођеш. Чак је данас тако свет научен, да и једе у одређено време па био гладан ил не био.

Истина што је свет интелигентнији, све више се влада по сату но и простији људи распитују увек, које је доба и који је сат. Животиње не питају, колико је сати, њима је свеједно, ма колико било, јер оне немају никакве друге бриге осим шта ће јести и како ће лежати и одмарати се; дивљаци зацело ако не раде баш тако као и животиње али неће бити велике разлике; образован свет већ мора знати, који је сат у дану: без тога не иде. Неко више мора да распитује за време неко мање али свако мора то да ради; неко се више влада по сату а неко мање но свако се по времену влада п у одређено време обавља дужности своје. Не уради ли посао у заказани час или не доспе ли како треба

у одређени сат, може да се догоди грдне несреће. И доиста тога је бивало, бива и биваће за цело: Једно четврт сата па и човечији живот може бити у опасности, Не вреди за тим никакво вајкање и кајање.

9 Које је доба дана ил ноћи или колико је сати, дознају људи разним путем но највише готовим и удешеним сатовима. Данас нема ваљда ни најпростије куће, у којој нећеш за врати у соби наћи сат о зиду, те ће мало — мало когод да завири у собу, да види, колико је сати, јер, као што рекосмо већ, сав посао, све дужности, везане су некако за одређене сате у дану. Нема ли сата у кући, иде се у суседство, само се мора сазнати, колико је сати. Сати по црквеним жулама показују јасно, како је људма потребно да знају које је време. (О оваким сатима нећемо да говоримо: то су сати које је људски ум измислио и за људе удесио и који су баш за то доста замршени. Много простији су сати, које је, да кажемо, сам бог дао и човека на њих упутио.

Људи су, чим за себе дознадоше, опазили, како Сунце редовно иде својим путем: зајутра се роди, па се лагано диже до највише тачке па онда тако исто лагано се спушта док не седне пред вече. То редовно кретање сунчево употребише људи за одређивање доба у дану. Свакојако ово је сат само за дан ада ли ће се погодити што тачније, колико је сати, зависи од тога, како се. човек увеџбао. Ако се не треба тачно сата и времена држати, Сунце нам је добар и поуздан сат.