Женски свет

8 ЖЕНСКИ

Сомбор. — На Ваведеније навршила се пуна година, како је заузимањем неколико родољупкиња заснована Добротворна Женска Задруга у Сомбору. Да се осврнемо у неколико лаких потеза на годишњи рад и живот наше задруге. Све делање наше задруге сводило се за минулу прву годину живота јој на умножавање и јачање задружнога Фонда. Приређене су две забаве, које ву донеле лепе поткрепе задружном Фонду. Било је и дарова. Тако је Његова Светост патријарх српски Георгије Бранковић благоизволео поклонити нам 100 Фор., а гђа Меланија Вукићевић 950 Фор. за душу и у спомен рано преминуле кћери своје Сиде. Осим тога има наша задруга пријатеља, који су јој у другом љубав указали. Општана сомборска ставила, нам је на расположење своју дворницу за држање седница одборских и скупштинских. Свима дароваоцима и пријатељима задруга наша остаје вазда захвална. Лепа је свота утекла и од прилога задругарица, којих има сто осамдесет и један члан. Од ових је једна добротворка, осам су оснивачице, сто шездесет и две редовни чланови а десет помагачице. Ми имамо у Фонду

око хиљаду три етотине Фор., коју смо своту за _

годину дана прикупили, а то је леп темељ, Управа — одбор — на челу са начелницом гђом Катарином А. Вујића мора се признати да је био вредан и заузимљив. У ошите се примећује на задрузи, да је пуна воље и младићког жара. Боже дај и даље тако да остане.

Годишњицу и патрона свога празник Ваведеније смо свечано прославили. После службе божје одржан је у св. Ђурђевском храму парастов за упокој душама свих до сад умрлих чланова уз чиноначалствовање високопреч. г. проте Љуб. Купусаревића и сачинодејство парохијског свештенства исте цркве у присуству лепог броја наших задругарица и осталог света. По том је у општинској дворани био свечан скуп, на ком смо осим задружних чланова видели и неколико мушких, који су из пажње и пријатељства према задрузи дошли. Пошто је гђа начелница поздравила присутне, друштвени тајник г. Милан Стојшић професор је споменуо, да је гђа начелница Катарина Вујић свотом од педесет Форинти ступила у ред добротвора ове задруге и споменуо је најновији дар нашој задрузи, дар од педесет Форинти од гђе Меланије Вукићевић у спомен своје преминуле ћерке Сиде, —- уједно је друш-

СВЕТ.

Иби.

твени тајник у топлим речима захвалио у име наше задруге и једној и другој добротворци, на што све присутни одазвали са живеле !!

Иза тога је гђа Милева Гавриловић, члан одбора, држала говор, у којем је изнела, да жени треба да је девиза рад, рад за породицу и кућу своју и рад за народ. Једна задругарна.“)

Турски Бечеј у очи Божића 1897. — Читаоци „ћенскога Света“ ретко имају прилике, да чују што о задрузи наших родољубивих Српкиња, туреко-бечејкиња и врањевкиња. Не ћемо да истражујемо узрока томе, али то можемо слободно тврдити, да је рад наше задруге увек био такав — да се њиме задруга само подичити могла пред широм публиком. И овим мојим неколиким ретцима је задатак, да потврде истинитост горњих речи.

Наша задруга на челу са вредном председвицом гђом Маром Да видовићком, спрема се, да у очи нове године приреди сјајну беседу. По спреми судећи изгледа, да ће овогодишња беседа наткрилити све досадање богатим и лепим програмом. Наше вредне задругарке не жале труда, већ су прегле, да свака по могућности допринесе један камичак у зграду лепога имена и угледа наше задруге. Тај њин труд је још“ достојнији хвале, кад помислимо, да је уложен у то, да се обрише многа суза сиротињска, да се поможе многом сиротом а вредном ђаку, који је жедан науке, али уједно и гладан хлеба. На олтар таке свете цељи приносити жртве заиста је најдостојнији позив наших Српкиња. Нама је мило што можемо рећи, да наша задруга успешно врши ту своју мисију, а хвала ће јој за то бити признање свију нас. и сузе благодарности оних, којима помаже. Пожелети би још било, да и остале Српкиње овдашње, које нису задругаркиње, ступе у то коло, јер тако ће се

најбоље моћи одужити народу, из кога су поникле. Не могу пропустити, а да не споменем једну

лепу појаву, један дирљив призор у животу наше задруге. Дугогодишња заслужна потпредседница задружна гђа К. Стојковића напустила је пре два месеца нашу ередину. Само онај, који је познавао одушевљење гђе Стојковићке и ревност њену у друштву, може знати, шта је ивгубила наша задруга у својој некадањој потпредседници. Задруга наша не може никако заборавити, да је међу своје најодушевљеније чланице увек

Бр. 1.

#ж Говор ћемо донети у идућем броју. Ур.