Женски свет

28 ЖЕНСКИ

Жена га њежно притисне на груди, пољуби, и |

кроз плач рече: Благословен да је ови дом, и сви који у њему живе; ови радост мога дјетета, побуди у мени радост, али само за тренут, чим прекорачим овај сретни праг, у којем је благослов Божији, враћа се опет моја несрећа и моје патње.

Ми смо је зачуђено погледали, а наша мама

понуди јој њежно, да се заложи мало, а дјете |

да пусти да се игра са мојим сестрама. Ја сам љубопитљиво посматрала сироту жену, и осјећала неко сажалење, тако, да сам и на моје играчке заборавила,

Мама јој метне јестива пред њу, и упита је благо, а у чему се, бједна жено, састоји та ваша несрећа 2

Сирота жена убрише сузе, уздахне тешко,

скине мараму с главе, погледа нас тужно и рече: |

ја сам врло несретна !

Нас је изненадило њезино лијепо и младо лице, које је и интелигентност показивало

Али ако вам не ћу радост покварити, испри чаћу вам, шта ме је навело да данас на овако свечани дан са мојим дјететом заиђем просити.

Моји родитељи су је са сажалењем посматрали

и познали, да јој је душа јако потрешена, и да

је већ пуно претрпила, али је замоле, ако јој није тешко, да им исприча своје јаде, и она поче: Моја је мати била удовица, живила је од пензије, мене је лијепо васпитала, и у мени уживала. Ја се заљубим у једног младог чиновника, Ф којим сам мислила најсретнијом бити, а и моја мати радо ме је њему дала, уздајућ' се, да ће ме љубити, и добар ми бити, као што је сеи показивао. И заиста, прву годину бејасмо сретни и задовољни. После године дана умре моја добра мати. Након мало времена постанем и ја матером, сад сам тек праву срећу осјетила, моја кућа, мој муж, моје дјетенце, тоје за мене цео свјет био, али код мога мужа беше еве обратно. Онје почео све више од куће изостајати, мене и дје-

те све више пренебрегавати, и суров, па и не- |

маран према мени бивати. Мене је то горко пекло и срећу ми потамнило Ја сам све покушавала да га само задобијем, и љубав за своју кућу и фамилију улијем, али то је њему све досадно било. Ја нисам могла да си растумачим то његово понашање; примјетила сам, да се јако промјенио, али нисам могла, нисам емје-

ла да сумњам, оно, што сам једног дана морала слушати и вјеровати. Како је то ужасно кад

СВЕТ. Бр. 2.

жена мора да чује да јој је муж посто невјеран, нисам могла вјеровати да и у моме мужу, има та искра покварености, која је одвећ рано избила, и то, у најлепшим данима моје среће.

Шта сам знала чинити 2 Молила сам, преклињала сам, да се окани те заблуде за љубав свога дјетета, свога првенчета, али све бадава, ни сузе преклињања нису помогле, он је бивао све гори.

Ја тад, на моју још већу несрећу, огорчена, почнем му претити, да ћу му се светити истим делима.

Ох, Боже драги, није марио, ни за то, можда би и желио, да и ја заборавим на себеи да се подам страсти и струји поквареног друштва. |

При тим речима дубоко уздане, пригне главу и почне болно даље.. и

Још нисам изгубила сву наду, још сам се надала, да ћу га повратити кући, а за то сам чекала овај благ дан, мислила сам да ће ми он повратити мир и ерећу моје куће и мога дјетета.

Ево дође и тај једва ишчекивани дан. Са зебњом у срцу и дјететом на крилу чекала сам и чекала и једва зачујем кораке, врата се отворе, и он ступи унутра не назвавши ни добар вече и не удостојивши нас ни једним погледом, само поче горе доле ходати, Ја му тад приступим у страху са дјететом, које је у њега мило гледало и весело ишчекивало какву благу реч, па му речем: „У име овог невиног и нејаког дјетета, и данашњег благ-дана, буди човек, отреси са себе тај занос, па остани код куће да поделимо, што нам је Бог дао. Знаш ли, море шта је данас 2 данас је „Бадњи дан“. —

Он се трже, намргоди још више, одгурне мене и дјете, и — оде — оде, да се више не врати.

Ту сирота застаде и почне јецати, настаде тишина, моји родитељи, на које сам са страхом погледала, брисали су сузе и тужно погледали на ту несретну жену, која је сагла главу и утишавала своју душевну борбу.

Мали дечко је пак весело клицао, а ни сањао није, како му се мати мучи најтежим душевним мукама, он весело пристао у игру са мојим сестрама. | =

Нико се није усудио да прекине ћутање те сироте жене док од једном она подиже поносито главу и рече свечано и одважно: „Не, нећу га више молити, мучићу се, радићу и молићу се