Женски свет

30 ЖЕНСКИ

послала речма: ајде дјете моје иди, даи ти видиш праву сласт једне сретне Фамилије.

Ја сам и одвише одоцнио, опрсстите, па се овда удали.

Ми емо се још дуго веселили, јер ко зна рече мати хоћемо ли се овако лијепо састати на други бадњи дан!

Ови

0 другом бадњем дну, били смо код мојих родитеља сви екупа, ја и мој Радивој, па и његова добра мати, те проведосмо као једна породица још лепше и величанственије, и отпојасмо у то име више пута „многаја љета“ !

Дубровник, 1897. год.

Милева.

– ње у == (=

2 —-е___.__А. А Ф ____--А—

=> КОВЧЕЖИЋ. 256.

паче --_= (= чај Боетије“ че

ГЛАСНИК

Дар цркви. Гђа Олга С. Јовановића из Буда- |

пеште и њена заова гђа Данка Јовановићка из Вел. Кикинде пшоклониле су пештанској цркви св. Георгија, једну дивну плаштаницу за Христов гроб, богато извезену златом. Петтанска цркв. ошштина изјавила им је топлу захвалу на том лепом дару.

Из црнве. „С. Сион“ јавља, да Мис Ханцуг, учена американка преводи службу наше св православне цркве на евој матерњи енглески

језик, а то може приближити џаи спојити англи- |

канску и нашу православну цркву, које су и по себи врло сродне. Жена је прва објавила васкрсење Христово, жена може и повратити оцепљење цркве у крило првобитне цркве Христове. Прослава. Јосип Стипешић кр. школски надзорник за Крајину прославио је 4. дец. 1897 г. 40-тодишњицу свог школског живота и рада. Овај је човек почео од обичног учитеља своју каријеру, те је својим трудом, радом и лепим понашањем стекао једно од најугледнијих места на школском пољу. Слава му, живео ! Светосавска прослава у Новом Саду. Ретко је које српско место с ове стране, које је кадро у тој мери и с толиком славом одати почаст сени првог ерпеског учитеља и просветитеља, као што то бива овде у Нов. Саду, јер ту су многе ерп. осн. нар. школе, ту гимназија, ту виша девојачка школа, ту „Матица Српска,“ ту епископска столица, који се тога дана удруже и славу увеличају Водство узима у томе гимназија и Матица, те се на та два огњишта искупља не само Српство из места, него и из далеких крајева наших, да се загреје ту српским и православним осећајем, те. да не клоне у овим тешким данима нашим, Ова година била је нешто свечанија, него иначе, јер је ове године славила срп. гимназија своју 25. беседу, које су се свагда истицале у прве редове наших забава, а ова је

крунисала досадање. За тај леп успех има највише заслуга вредни и родољубиви професор Јов. Грчић, који је приредио до 20 ових беседа од како је на овој школи, а отпочео их је пок. професор Александар В. Поповић. За оволике заслуге подарили су ученици г. Грчићу у знак признања свога и захвале леп сребрн венац, који му је пружио дирљивим речма заслужни управитељ те гимназије г. Васа Пушибрк. Приход овогодишње беседе намењен је Фонду за зидање зграде гимназијске и како смо извештени, донела је преко 3000 Фор чистог сувишка.

И Матица је по уобичајеном реду и ове године приредила у славу св. Саве свечану седницу, у којој је лепим и одабравим изразима професор карловачке гимназије г. Ђорђе Магаратевић изнео верну слику српеког културног покрета 1847. године и тим одао славу 50 годишњице нове културне епохе српекој књизи и песми. За свој исцрпни и лепи говор пожњео је говорник опште честитке и хвале. Ма

Сасниње. Једна депутација Саскиња из Ердеља тражила је дозволу да изађе пред краља Фрању ЈосиФа 1. да му поднесе жалбу, што угарска влада хоће да помађарује имена места у Угарској и хтела је молити, да краљ обустави потпис свој на такав закон, који је већ донешен у угарском сабору; али краљ није примио ово изасланство, те су се вратиле те госпође кућама својим, а народ их је великим и свечаним дочеком предусрео. И неколицина наших Српкиња из Нов. Сада и околине поздравили су брзојавно ову депутацију, на чему се иста топло захвалила.

Св. савсне забаве. Срп, акад. друштво „Зора“

у Бечу, приредило је беседу 6 игранкома у спомен пок. Саве Бјелановића. — Сриска виша девојачка школа у Панчеву приредила је беседу с игранком. У (беседи су две шаљиве дечје представе, које је прерадила по Штајнеру вредна учитељица те школе гђа Даница Чакловићка. Прва носи наслов „Кад мачка није код куће,“