Женски свет

42 ЖЕНСКИ

напредак њихове омиљене задруге. Молба одбора нашла је пријатна одзива код његовог преосвештенства, који је радо пристао и дозволу дао.

И тако на дан „Сретенија“ у 10 сати у јутро била је свечана служба божја у дворској капели. Присуствовале су све задругарице. По евршеној литургији почашћене су биле разним слаткишем у епископском двору. Преосвештени епископ, који је пре три године први нагласио о потреби женског удружења у овом мјесту на добротворну цијељ и око овог племенитог и узвишеног смјера окупио све госпође, овом је приликом и овом чашћу дао и опет новог доказа, колико радо гледа ову лијепу установу и колико милује оне, који се жртвују за опће добро. За вријеме части живахни се повео разговор погла-. вито о племенитој установи задругем о њеном напретку. У 12'/, сати задругарице се разиђоше понијевши собом најбољи утисак ове почасти, којом је господин епиекоп, као узвишени покровитељ задруге, предусрео своје гошће, а у живој жељи, да се у вечер што бројније нађу на забави и да провеселе српским весељем.

Бесједа је почела тачно по програму у 1'/, сати у вечер. Дворане сриске читаонице биле су препуне само српске отменије публике. Завјеса са раствори и мушки збор наших вриједних богослова под управом г. 'Телпо интонира ијесму Тоналовића „Соколи“, која је отпјевана тако лијепо и прецизно, да је изазвала опће одобравање. Једва што се бура одобравања стишала иза ове пјесме, а завјеса се и опет раствори. На позорници је честита гђа Еди Сикорски. Она ће да декламује пјесму нашег пјесника Сундечића „Кула Баја Пивљанина“. И ако је у пјесми неколико стотина стихова, опет је она истрајала као од шале и сваког

управ занијела Нијесмо се само дивили

њеној рпјеткој способности и вјештини ама и оном њеном одушевљењу, које је могло бити онако велико једино код ње, ваљда за то, што је поникла тамо у Котору, баш на догледу самих рушевина Баја Пивљанина, „Красни Сараан“ од Варлемова отпјеваше гђце М. Талџова и 3. Боровићева, па г. г. А. Богдановић и

СВЕТ. Бр. 8.

М. Зец баш добро. И свирка на гласовиру гђце М. Симићеве врло се допала у фантазији „Ја сам млада Српкиња“ од Лефлерв. Мјешовити збор исијевао је „Пјесмо моја....“ од Карлика врло складно. Ова се пјесма морала и опет поновити, што најбоље показује, колико се допала. Познаваоци музике хвале врло много и фантазију из опере „Сагтеп“ од Пијетрапетозе, коју је одсвирао на виолини г. Д. Пејић уз пратњу на гласовиру гђце В. Летићеве. Живе слике: Деспот Бурађ Бранковић са синовима Гргуром и Стеваном и ћерком Маром, турски цар Мурат П,, па гуслар и вила, — управ опчараше публику. Та слика из крваве и тужне историјске прошлости српске са декламацијом гђце М. Симићеве (виле) и г. Обрадовића (гуслара) тако је живо приказана, да је у публици побудила највеће дивљење а наравно и одобравање да се на неуморно захтјевање морала завјеса и опет да отвара. У велико се свиђала и Јенкова пјесма „Богови силни“, коју је отпевао мушки збор. Иза ове пјесме представљала се шаљива игра у једном чину од К. Триско вића под насловом: „Љубавно писмо“. И ако је ова игра многима већ позната била, ипак се је свима допала, јер су дилетанткиње и дилетавти своје улоге извршили врло добро, као да су већ вјештаци на позорници Та гђа Сикиреки, гђце Летићева и Катурићева, па г. г. Зец, БогдаСновић, Чаушић и Томић, то су баш добро и одабрано друштво, које је свом снагом прегло, да чим боље одигра своју улогу. Послије шаљиве игре извлачени су лутријски бројеви. Као добитци били су разни укусни дарови, које су задругарице поклониле у корист задружног Фонда. Један од вајљешших предмета поклонио је задружни одбор уз ласкаве ријечи честитој учитељици, гђци В. Летићевој, за њено својско заузимање и труд око ове забаве.

Кад се и ова тачка програма свршила настало је тек право српско весеље, повело се коло, које није престајало до зоре. У програму ове забаве велику су улогу играли и наши дилетанти у српским тамбурама, који су од све публике врло симпатично поздрављени били.

Не можемо а да са поносом не споменемо

Па ел