Женски свет

Бр. 4.

која сад од тога кућу издржава. — И ван места задруга је ова шаљала прилоге.

Одбор је у име задруге у своје време послао захвалницу великом српском добротвору барону Милошу Бајићу, који је 100 хиљада Форината даровао на зидање српске гимназије.

Одбор је марљиво прегледао и ручан рад у нашим женским осн школама.

Као сваке године, тако је и ове, одбор приредио парастос на Велику Госпојину својим умрлим добротворима и члановима.

Олавна скупштино !

У прошлој скупштинској седници изволели сте изабрати гђе: Смиљу Терзину, Даницу Лотићку и Зорку Маринковићку да прегледе рачуне из прошле године. Оне су биле и у присуству гђе потиредседнице су најтачније рачуне прегледале, за исправне нашле, — што су и својим потписима потврдиле,

По тим рачунима био је примак: 2077 Фор. 27 нповч; а издатак: [677 Фор. 27 нов., —- и то издато је: припомоћ сиротињи: 547 Фор; одевање деце: 481 Фор. 93 нов.; ванредан издатак: 192 Фор. 29 и., послуга 46 Фор.; трошкови задруге 28 ». 41 нов.

Из ових се рачуна види да је одбор обилато песпупио своју дужност која је правилима ове задруге означена.

Извештај одбора и прегледачица рачуна примљен је једногласно к знању Благајкињи је издата опросница а све што је преко прорачуна издато потпуно се одобрава, Благајкињи и осталим часницама, као и одборницама вотирана је захвала за савестан и марљив рад.

Још су изабране за одборкиње, на место оних који имају иступити, све исте, и то гђе: Савета Јоановић, Јулијана Богдан, Јелена Влаховић и Јелена Радовићка. Њихов избор важи за 1898, 1899, и 1900 год.

Да потпишу записник ове скупштине изабране су: Јулијана Влаховић, Даница Бандић и Јелена Јоановић. — Са ускликом живела председница и потпредседница завршила је скупштина свој рад.

~

Скупштина је врло лепо, сложно и достојанствено рад свој свршила, Часници и

ЖЕНСКИ СВЕТ. 59

одбор су заслужили оно признање што им је скупштина изразила. Нека тако и даље дужности своје испуњују па ће признање наћи у савести својој а и код увиђавних људи. —

Ст. Бечеј.

Одавна већ нисте г. уредниче имали никаква гласа о нашој „Просветној Задрузи Српкиња !“ Можда ће ко помислити, да је и нема више! Но није тако! Она живи, ради, и напредује, с тога хоћу ево нешто од рада њена и јавности да предам, путем нашега цењеног „бен. Света.“

На Сретеније о. г. држала је наша Задруга своју редовну главну екушштину. Но пре него пређем на рад саме скупштине морам приметити ово: не знам, да ли је још где случај, али код нас као да је већ одавна у моди тај — тако рећи — жалосни обичај, да чланице врло нерадо долазе у скупштине. Ја управо не могу да нађем права узрока томе, а ваљада га и нема, него тек само тако што се неће. — Скоро увек искупи се толики број чланица, да Фали једна или две, да се скупштина према уставом прописаном броју одржати може. Ту се чека и дангуби, а више пута и весвршена посла разиђе. Ово је доста жалостан знак, који таким чланицама ни мало на дику и понос не служи, и којим се ни најмање као истините пријатељице Задруге и њена напретка не показују. Напоменом овом не мисли се нико вређати, само се износи, да је то велика сметња раду задружном.

Сама скупштина текла је овако: пошто је поеле дугог чекања — тако рећи — силом и на поновни позив дошла још једна нужна чланица (по уставу иште се присутност 18 чланица, а било их је 17), гђа председница Емилија Јоцић, поздравивши искупљене, прогласи екушштиву за отворену. За тим је задружни перовођа укратко оцртао рад задруге у минулој години. Тако је навео: да је задруга у 1897. год. држала 0 главних екушштина и 7 одбореких седвица, у којима ву ловешена 64 закључка. Главни рад задруге врзао се и ове, као и прошлих 9 година, поглавито око задружног забавишта, и то ове године у толихо више, што се радило о предаји овога срп. правосл. цркв. општини, које је и извршено са 1 новем. по нов. кал. — О ствари овој биће у листу овоме посебна говора, ако ми славно уредништво добротом места уступи. — Напоменуо је, да је задруга у години овој изгубила две чланице, тђу Љубицу бароницу Јовић сеобом