Женски свет

Бр. 4.

Највећа жртва. — На јесењој пригревици. Бура у чаши воде. — Тако то бива у модерном свету. — Историја једног шпицла. — Права љубав. — Како се мој пријан оженио. — Ми смо победили. — Тетрога тиавашиг, — Последња ноћ. — Такав ти је свет. — Аонтоми. Књига ће изнети пет до шест штампаних табака а цена ће јој бити за претплатнике једна круна. Скупљачи добијају десету књигу на дар, а претплату ваља упућивати про. М. Недељковићу у Карловце, или ако је коме згодније Уредништву „Бранкова Кола“ у Карловце. Умољавате се господине да будете добри, те да се заузмете око скупљања претплате, на чему вам унапред хвала! Лисаљ.

ЈА ДОМАЋИЦЕ

Против пролетних мразева. Неки Француз посипао је воћкице већ у цвету прашином негашена креча, кад је слутио да ће бити мраза; а то је чинио мехом (лувалицом) и вели, да му ЈЕ свака таква пошкропљена воћкица донела плода,

ЖЕНСКИ СВЕТ. 61

а оне, које нису пошкропљене тим прахом нису донеле, кад је пао мраз. Ово је вероватно, као што „Тежак“ мисли, јер креч упија влагу. Ваља пробати, јер то не кошта много ни новца ни труда.

Кромпир за семе. Кромпир за семе ваља још е јесени одабрати; најбољи је онај средњи, јер ситни даје и ситан плод. Ако се већ није спремило семе с јесени, онда ваља одабрати онај најздравији и који није проклијао, јер проклијани даје млого лозе а мало плода. Ако се мора узети за семе крупнији кромпир, онда се може и резати, али ваља увек удевити, да се кромпир пресече попреко а не уздуж, и онда га ваља оставити, да се мало провене, Кромпир трпи и масну и слабу земљу, само, ако се садиу масној и јакој земљи; ваља га плитко сејати, а у слабијој земљи дубље. Док не цвета не треба га загрћати, а после тог ваља чупати и плевити коров око њега, ако избије. Није свака земља за сваки кромпир; за то треба пробати своју земљу са више Фбли кромпира, па која Фбла најбоље прти, ону треба и неговати и држати.

2 .е _.__ол-— љлое—__. _Од „о __.___Од—=

» ЛИСТАК. 42

МЕ рани о Оца о

КНЕВНИХ ЈЕДНЕ МЛАДЕ ОРИКИЊИЦЕ.

(Наставак.)

20. августа 1892.

Већ се од дужег времена бавим код тетке. Отац ме је амо допратио, па се након неколико дана вратио кући. Тетка је права уметница у изналажењу лепих и, корисних забава да ме разоноди. Не може доста да се наужива у томе, што ја Лудвига никад не споменем. На њезино распитивање о Лудвигу рекох јој шта сам о њему тула без да сам разбирала, наиме да га је отац послао да продужи науке, и да је то последњи покушај, те ако и тај промаши да поправи његова сина, онда ће га се одрећи! лепо је врло од тебе, што си, видећи његову раекалашност, окренула од њега погледе твојих лепих очију! -— мазила ме је тетка. Добра старица није ни сневала шта је управо произвело преображај у мени. |

—_ Вечерас ће нам доћи Јован Михајловић на поседак; — рече теча једнога дана, а по радости коју ова вест код тетке причини, увидех да је речени гост љубимац ових добричина.

У вече разговарасмо очекујући госта. Тетка и теча очекиваху га нестрпљењем, а ја, сетив се да је то мој одбијени младожења осетих нешто забуне ал више љубопитетва, Најзад дође и очекивани. Приказа ми се слободно и достојанствено : Јован Михајловић трговац.

—- Нисте требали ту последњу реч тако наглавити, Јоване, — нашали се тетка, јер она многим Финим младим госпођицама не годи !

— Ако и госпођица својим уснама то понови, онда ћу чак и ја морати поверовати да има чега понижавајућег у оном, што сам још од детинетва научио ценити! —

— На против! — рекох убедљиво, — ја сматрам свако поштено занимање људско као допуну оне вредности, што је човек донесе рођењем као обличје божје!

На то засијаше неким чаром Јованове лепе загасите очи!....

Какав ли то утисак учини на ме његова по-

јаваг.. Да ли ја видех још кад год овакав