Женски свет

18 ЖЕНСКИ

Добро што после овог одговора тетка изиђе,

СВЕТ. Бр. 5. — Госпођице! — поче он дирнут мојим причањем; — кад сте Ви у оном првом млађаном

те ја остадох сама; иначе би чула уздах сломњеног нада и скамењеног бола — бола који сузе нема!.... Много ли ви живило ти, бедно ерце моје, за овај кратки низ годива!... Два разо чарања памтиш ево већ, а то је доста и за најдужи век!,... И ја се тврдо реших да још данас отидем моме оцу, да посветим мој живот његовим старим данима, и без помисли на. тако варљиву срећу животну!.... Кад то саопштих тетци, учини ми се да јој се указа осмех на усти, али не хтедох веровати у њезин осмех, кад мени срце пуца од бола!.,.

Још ми тетка рече да се спремим брзо да после ручка одмах пођемо на пут, јер она хоће да ми буде сапутница!...

4. октобра 1892.

Синоћ стигосмо касно дома. Тетка се дуго и рекла бих о нечем пријатном разговарала са оцем, јер се заговорише толико, да прекидоше разговор дубоко у ноћ. Ја се повукох у своју собу, где ми тек пред зору сан мало јаде утиша. Око подне добисмо госте, Дошао је теча и он!.... Запросио је свечано моју руку!.... На тетчино питање о мом пристанку, приђох јој, радосно је загрлих и пољупцима укорех за јучерашње јаде које ми је допринела за то, да ми давас у толико већу радост причини.

— Све сам унапред тако удесила, — шапуташе ми тетка, — да те мало намучим, да научиш већма ценити ову срећу, коју си пређе тако презриво одбацила!...

Како је добро расположење међу свима владало, то се развезе живахан разговор, а ја нерасположена да у њ учествујем, одох у своју собу и утонух у мисли. Мало за тим појави се на врати Јован. Мора да ме је затекао врло тужну, јер ме и он скоро тужно запита:

— Ви као да нисте сретни, госпођице 2 —

Ја му погледа. испитујући у очи, као да хтедох у њима прочитати чему се имам надати после овога што му намерих рећи, опроштају или осуди. Глас из српа као да ми прошапута: или једно или друго, биће праведно!... Ја се охрабрих и рекох:

— Била бих и одвише срећна, када бих била вредна те среће!... Ви захтевате од сапутнице живота Вам, племениту душу и чисто срце, једном речи праву ОСрпкињу, — али ја не бејах увек та. И испричах му еве, па и борбу оне кобне ноћи....

1. Бечеј.

заносу умели победити срце своје, зар да ја у томе не налазим довољно јемства да ћетену будуће свако питање части решавати као права Српкиња, и да ћете увек бити јунак као и оне ноћи! —....

— 0 мој Боже! Оно што ми је као вињи терет почивало на ерцу, оно што ми не даде да се потпуно одам мом новом блаженству, оно је умео на мени да узвиси он, и да тиме облагороди душу моју!... О, како вам га у том тренутку уважила '/....

18. новембар 1898.

даузета сам послом толико, да једва доспем да прибележим у дневник две три речи из овога доба, које песници и непесници сматрају најлепшим у животу! Срећа што смо течу приволели да тетка остане до самих сватова код нас, иначе би ме бриге обузеле тако, да не бих имала кад ни да се одам слатким сањаријама. Данас је тетка имала пуно посла наређивањем и упутством шваљама, а мене је оправила у моју собу са читавим спратом помодних листова, да из њих изаберем шта ми се најбоље допада за

Ја сам међу тим сасвим мирно положила не дирнуте базаре на сто па се одала размишљању. Сравњивах мој некадашњи идеал са овим вадашњим. Сравњивах онога туђинца са овим Србином!... И нађох да онај умеде да заводи са правога пута, а овај да обраћа на прави пут!... После утонух у снове и маштаније, у којима бејах толико блажена, да се чудих како пређе

буде вереница једнога — трговца!.... %. априла 1894.

Мало час оправих пријатељици писмо овога садржаја :

Драга моја! Што ми је већа срећа, то су ми писма све краћа. Ма колико ти ово друго било непријатно, знам да ћеш га вољно подновити ради оног првог. Јован је отишао у К...... на збор, куда ја не могох отићи рад једне слатке и миле еметње, која ми налаже да и ово писмо што пре завршим. Мој мали синчић јавља, да се из блаженог сна пробудио, а под утиском тог милог гласа твоја пријатељица заборавља на своје успомене, на цео свет, на саму себе, а у души је свесна само једнога, да је сад срећна љуба и још ерећнија мајка, — српска

| мајка !

АД. Неранџић-Брашоганова, Златица.

бело рубље, за тако звану „визитклајд“ и друго.

ни аи

нисам ни помишљала, колико срећна може да

4 2

пао