Женски свет

Код напреднијих и већих народа излазе женске већ као самосталне чињенице у друштву и показују дела пуна хвале и дивљења. На колумбовој изложби у Чикагу, од пре пет година окушале су женске своју умну и културну снагу у пуном јеку, те су посведочиле, да су и оне кадре уздићи и полепшати културне тековине мушке стране. : |

Кад се дакле у једном народу појави у женској друштвеној половини жеља, да изађе из уског домаћег оквира па да се покаже и као раделица на јавном пољу, то је већ знак да се женскиње у тога народа отресло примитивних појава и да је пробило кору предрасуда и избила на светлост ширег позива и задатка своги пружа наде, да ће се тај културни живот гранати и временом плода донети народу и друштву.

Ми се можемо радовати, што су Српкиње с ове ис оне стране Савеи Дунава упоредо са најнапреднијим женскињама европског образованог друштва скоро упоредо пошле на јаван хумани рад, који најобилатије залива расад културни и просветни, јер без те особине није било, а не може ни бити праве и истините културе.

И на том пољу рада искочила је на површину у нас Срба с ове стране, прва в. кикиндска задруга, која је о Ђурђеву дне о. г, прославила своју 25-годишњицу.

Ова је задруга имала сретан почетак, јер је умела да одабере и на чело свога позива да постави на'достојнију и најодличнију међу најдостојнијима и најодличнијима и Божји промисао тако је хтео, да ту најдостојнију и најодличнију одржи на челу те дичне задруге пуних 25 година,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 5.

која је своје место достојно заступала, задругу унапредила и својим лепим примером, ванредним маром и жаром за опште интересе привезала уза се све женско друштво у В, Кикинди и подстакла, међу Српкињама не само у месту него и у шире наше кругове такав жар љубави и оданости за немоћно, бедно и невољно, да се данас већ и мања места дижу и спремају да пођу истим путем, и ево је после 25 година, стидно постало за сваку одличну Срикињу која није члан и потпомагач оваке задруге и њихових цели,

Ми данас имамо у нашем Српству с ове стране 28 оваких задруга игду Босви п Херцеговини; а надамо се, да ће се овај број за кратко време подвостручити, јер интерес за јавне хумане и просветне потребе народа нашег расте све јаче међу нашим Орпкињама, а за тај покрет имамо много да захвалимо нашим предњачицама, нашим Кикинђанкама, а највише њиховој одушевљеној, неуморној матици и председници госпођи Нини Петровићки, па за то застанимо мало на прагу ове прве четвртине столећа женског полета у нас Срба и захвалимо се преблагом Оцу свију нас, што нам је подарио моћи, снаге и љубави да истрајемо на том Божјем путу и да му се топло помолимо, да нам не ускрати своју помоћ и у даљем корачању по тој стази милосрђа, љубави и пожртвовања за благо и добро напаћеног рода нашег; а уједно довикнимо тој примерној предњачици и најстаријој друзи и сестри нашој, в. кикиндској задрузи: Слава ти! а њеној неуморној начелници, Нини Петровићки, живила још дуго на славу, понос и добро рода нашег !

РОВОЋИ,

Сами бесмо кад ми рече Да ме твоје срце воли, Кад посумњах твојим речма По лицу се румен проли.

Са твог лица прочито сам Да те сумња моја боли Ја те гледну и помислим: „Одиста ме она воли !“

Турија.

ИМ много смо таких дана Проводили сретно лепо, Кад ал јуче — из твог места, Послаше ми писмо клето.

Из писма ти читам ово: „Црно-ока твоја вила „(Не завидим срећи твојој) И са мном је така била !“ Јова.