Женски свет

Бр. 5.

ЖЕНСКИ ОВЕТ. | 69

САВА!

ЈЕ Тмина грли раван, зелен-гору, А анђели мира пјесму ору; Богињица тмине у накриљу Лежи своме слатком, вајном миљу.

И снијева божанствене санке: Мрзећ свјетлост, мрзећ б'јеле данке; Мрзи слатког славујевог поја

И сокола, птичијег хероја.

Мрзи сунце, јер јој кости ломи,

Љубавника данског сује моми.

Ја је слушам из једног окрајка:

— Љепота је из дворова Маја! Дубровник У1. 1897.

Куцањ ми срца растреса груди, Демонске снове у души буди; Пјесма ми е' ори у срцу, души; Ах демон онај чаром ју гуши.

Ц.

Алем ми засу и очи и груди, Санак то бјеше!... Ја се пробуди'. У својству шмине видјех тебека; Ал то прохуји кб бујна рјека!...

Санак то бјеше!... а не свјетла јава ! Зашто ти љубац н'јесам тад дава 2! Санак ми срце млађано дира, Немам покоја, не имам мира!

Урош Тројановић.

- КОНИбИ.

Рума (Сриска женска добротворна задруга.) Ове године навршује се пуно 14 година, како ве у нашем месту међу овдашњим госпођама зачела племенита замисао, да се по примеру већих места и у нашој Руми оснује српска женска добротворна задруга. Ова лепа и хвале вредна замисао прешла је одма у дело, те се те године на Ивањ-дан састао привремени одбор за састављање друштвених правила. Тај одбор руко водио је тада целу ствар и поднео статут на превишњу потврду.

Пошто је статут г. 1885. потврђен, то је овај одбор ревносним заузимањем спремио све, што је потребито било за прву организацију задруге, скупљајући својски и марљиво у месту и по околним селима чланице.

Но задруга није могла одмах те године приступита њеном законом ујамченом раду, но тек након годину дана и то 16. марта 1886. била је прва конститујирајућа скупштина, на којој беху изабране: гђа Милица Николајевић за председницу, гђа Даница Димитријевић за подпредседницу, гђа Драгиња Маринковић за благајкињу, а г. др. Јован Шевић за тајника, а осим тога одбор од 12 чланица, ревизиони одбор од 8 чланице и 8 почасна мушка члана.

Задруга ова у првом зачетку њеном, свесна свога племенитог позива, као млада шибљика уз топлих сунчаних зрака, благе топлоте и обилне земљане влаге почела је бујним животом напредовати, одборкиње улагаху еву своју снагу,

приовуше одушевљено, да унапреде друштво како у материјалном тако и социјалном и моралном погледу, позивајући и скупљајући у своје добротворно коло свако женскиње, које имаде толико самосвести у себи, да се за такова лепа подузећа одушевити може.

Које чланарином, које пак приносом добровољних прилога и приређивањем задружних за“ бава друштвена главница поче брзо растити, те крајем г. 1888. изнела је она своту од 800 Фор. Но г. 1889. била је злокобна по нашу задругу. Наступила је чама и немар међу чланицама, некадање топло одушевљење поче се гасити, угарак је донекле тињао, док се није потпуно угасио. На огњишту, родољубљем и трудољубивим заузимањем основане задруге, у место живог пламена остаде само сухи пепео, као остатак некадање велелепне зграде, коју подиготе марљиве и вредне нежне ручице првих чланица. Тадањи одбор покушао је још једном, да поно. вног полета даде успаваној задрузи, да не тоне сасвим у заборав са нехатости и немара, но у залуд беше свако заузимање одборкиња, чланице не хтедоше се више позиву одазвати, те задруга ова племенита, некада сложна, одушевљена и вредна, пуна рада као кошница пчелица, престаде битисати, да за дуго мртвим еном спава. Девет пуних годива не даваше ова задруга од себе никакова знака живота. Дарежљиве руке наших одборкиња престаше делити милостињу сиромаш“ ној српској школској деци, састанака није било