Женски свет
Бр. 10.
и Стане Крстићеве, те им је подарено по 50 Ф. припомоћи за шк. 1898—9. г. а молитељицама: М. Бошњаковићевој, Д. Свињаревој, Христини и Зорки Јаковљевићевој и Марији Чукуровој дато је у име путна трошка једном за свагда свакој по 10 Ф, а. вр.
Читана је молба једног свештеника из Приштине, који би желео, да му ова задруга прими ћерку једну за питомицу док се буде учила овде у срп. вишој девој. школи; али се ова молба није могла уважити, јер је исцрпљен буџет за оваке цели за ову 1898. г.
Иста задруга имала је своју ванредну одборску седницу 5 (19). и 8 (20.) септ. 0. г. под председништвом своје најстарије чланице и благајкиње г-ђе Софије Јевтивћке. јер су биле одсутне и начелница и подначелница. Седница је била сазвана поглавито ради мера, које је ваљало предузети поводом нагле смрти наше љубљене краљице Јелисавете, и решено је, да се заведе у записник велика туга за покојном краљицом, и у то име да се на задружној кући истакне црна застава и да стоји тамо 8 дана,
ЖЕНСКИ ОВЕТ.
153
Даље, да се корпоративно суделује на свечаном парастосу, који се приређује овде у сабор. цркви 5. (17,) септ. 0, г. и да се изашље један пододбор „од 4 лица овдашњој политичној поглавици, па да се најучтивије умоли, да тугу нашу подастре својим путем Његовом Величанству, нашем преомилостивом краљу Франц Јосифу Г.
У продуженој седници од 8. (20.) септембра 0. г. решено је, да се позив приређивачког будимпештанског одбора, који сазива све женске задруге у Угарској на састанак тамо у среду 9. (21. септембра о, г. за после подне у 4 сата, ради договора како да овековече и женскиње Угарске успомену своје миле и љубљене краљице Јелисавете, изашље начелница наша на тај састанак и договор и како се она, по приватном извештају, налази сада у Бечу, да јој се одмах брзојавно наш закључак саошишти и да се умоли, да изволи отићи у Будапешту на сутрашњи општи састанак женскиња из Угарске, те да и ова задруга покаже тим, да је неограничено љубила и високо ценила прву и најодличнију матер и узор женскињу краљицу Јелисавету.
ПРОЛЕЋЕ И ЈЕСЕН.
(УСПОМЕНА. )
На травицу свилну уморан сам сео, Од мирисна цвећа један венчић сплео, И у њега листак увелак уплед... · Шта сам е овим — питаш — теби рећи хтеог...
Херкулесбања, јули 1898.
Да си цвеће ово, а ја листак свео, И да сам те, селе, добро разумео... >» Пролеће и јесен —— ко би срочит' смео! В. К. — Љубисав.
ПРОСВЕТА.
У новосадској срп. вишој девој. школи има уписано за ову школ. 1898—9. г. 142 редовне ученице и 15 приватних, свега: 157. Прошле шк. године било је у ово доба 166 дакле са 9 ученица мање.
У српском учитељском конвикту у Нов. Саду има 50 мушких и 23 женске питомице, свега: 78. Од тих су: 37 учитељске деце и 36 неучи-
тељске. Међу овом децом има 8 из Босне и 2 из Старе Србије (из Приштине).
Конвикт у Ср. Карловцима и конвикт у Осеку. Наше српско православно свештенство у архидијецези намерно је, да подигне конвикт за своју децу, која се уче у Срем. Карловцима; у то је име изабрат и један привремени одбор под председништвом проте г. Јована Јеремића, уредника „Српског Сиона“, који је саставио правила