Женски свет

Бр. 12.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

181

БОВОВЕ ВР АЕ

ЈЕ Шест година сутра биће Како емо те гробу дали Шест година болу, тузи Како нам се на груд евали!...

Мати наша остарела

Од терета и од бола,

Ја ју тешим, она вели

Да са болом живет мора...

Сутра ћемо гробу твоме, Станка твоја венац спрема „Ово ћемо мами мојој „Тамо она цвећа нема“.....

ОЈ Твоја Станка већ велика Гробу твоме сама хита Па нам прича да је била, Шта сад радиш да те пита.

Ти јој неси ништа рекла Како ти је преко гроба 2 4. нов. 1898.

То' јој тешко, па нам прича, Како ј мори сад тегоба....

Дете твоје, нада наша,

— Што је већа, већи боли Спомиње те куд год ходи

И Богу се за те моли!

Ш.

Сипоћ мати по вечери Запитала твоју СОтанку: „Шта, би хтела да ти Бога „0 неба пошље на уранку 2“

Дете стало, па се мисли

Шта ће рећиг Жељу коју 2... „Највећма би ја волела

„Да ми пошље маму моју!“....

Очи стале пуна суза

Бол нам стего груди јако,... Ја сам ћуто, — немо ћуто, Мати, отац, — горко плако!...

Јов. 3. Медурић.

ЗБОР СРИКИЊА У БУЛИМИЊНТИ.

На Ваведеније, а у свечаној сали 'Текелијина завода, беше збор Српкиња. Ретки и свечани збор, на који је зар Текелија давно чекао! Састао се цвет српског женскиња, све што српеки дише, узвишено мисли и племенито осећа, — на броју около педесет. — А и како. се не би племените сли, као што је та, коју себи узеше за пред_мет својег топлог старања.

сакупиле око тако МИ-

Ја немам речи других, да њима обележим догађај тог дана и значај тог збора за даља поколења, него оне речи, које је Чика Стева на збору изговорио. Више него сат текла је реч Чика-Стевина, као привременог перовође са оним жаром и одушевљењем, које је и самог говорника до суза узнело, а и суза гануло. Пошто је истакао, како се већ давно осећа у нашем народу потреба да се оснује васииталишлав за српске девојке, споменуо раз-

слушаоце до

говоре, договоре пи покушаје у томе правцу, — јасно нам је предочио моменат, који је побудно племените Српкиње Госпође у Будимнешти, да се баш сада у ово време, лате посла

око остварења те народне потребе, а са основаном надом да ће тај моменат, и сам по себи, много допринети, да се тешка задаћа успешно и реши. Који је то моменат 2 Приликом прославе педесетогодишњице царствовања нашег узвишеног Владара, рекао је Ваш цењени лист непобитну истину: да је српски народ увек и сада непоколебиво стајао уз ПШресветли Хабебуршки владалачки дом. Куда ћете веће потврде ваших речи, него и у прегнућу Српкиња у Будимпешти да вековечним делом засведоче ту верности љубав к узвишеном владалачком дому. |

После онако трагичног свршетка никад незаборављене, пајузоритије међу женскињама, и тако несрећне матере, блаженепочивше царице п краљице Јелисавете, решише Српкиње Госпође у Будимпешти, да у Њен спомен подигну српско девојачко васпиталиште. Одмах и приступише претходном раду. Наравно, требало је извесног времена, да се све пршреми. А у дане, када се српски народ у овој држави моли за здравље и дуг још живот љубљеног нашег Узвишеног Владара, излазе дичне Српкиње пред сакупљен збор