Женски свет

слику он давно заборавио; кашто му се чињаше да lie она опет ускрснути и сукобити се с њиме, и онда ће завладати целим срцем његовим Већ од неколпко дана уговарају девојке да у очи Ивањ-дана иду на иољану да беру ивањско цвеће. С највећим нестрпљењем ишчекивају Ивањ-дан, тај девојачки иразник најпримамљиBiijii, најпојетичнији Баш о сунчевом заходу враћаху се са пољане са мирисним свежљајима. Вију се песме из веселих грла девојачких, међ којима је одвојила Смиља и висином и лепотом и гипкошћу оног витког стаса. Раздрагала их дивна божија природа. која им сад још много лепша дође уз пратњу момака. који не пропустише бити уз девојке на овом свечаном походу природе. Пламтио је зажарени запад украшен дивном вечерњом руменп, кроз коју се са осмехом помаљало оно јарко сунце, као да и оно навешћује сутрагањи празник цвећа, и иразник .љубави!..... Престаде песма, Сви управише погледе оном ватреном мору, оној дивној слици којој човечија рука тек делимице нодражава.... Од једном се иза њихових леђа разлеже јасан девојачки смех. Тако се смеје грлица кад у близини угледа питомог голуба!.... Једно се мало друштво приближивало. Впше пшпарица иђаше уиоредо водећи једну у средини, коју обасинаху нарочитом пажњом, каквом обично мештани готнћу одликују. Лази, који иђаше поред Смиљане, као да продре до срца тај голубији смех. Окрете ее .... поглед му се сукоби са опо.м, чији је сиомен и незнано у његовом срцу горукао,.... и кад им се друштво већ сасвим приближи, Лаза се одвоји од Смиље н приђе Невенци... . Чисто га је заносила промена коју је на Невенци опазио. Две године и нешто више не прођоше узалуд. Од оног ситног нежног девојчета нарасте дивна девојка, дречна и стасита, да јој по развијености не беше равне међу присутним другама. Али јој лице за то ни мало не изгуби од нежности. Све се на њему смејаше, и оне рујне уснице и залуђујуће бели зуби. Сушта противност од озбиљног Смиљаниног лика, чији ти израз ирича пре о тузи него о радости! Смиљана се хладно поздравила са Невенком, учини јој се као да је у погледу који је Нева са Лазом изменила оназила неки тајни споразум. Мрска јој беше њезина близииа па се упути наиред, мислећи да ће јој се Лаза тако ире повратити. Али н.ему као да то ни на ум не падаше, Надала се још мало .... и још мало, . . .

и онда виде да ма и у земљу утонула, Лази украј Невенке не би нико недостајао! Добро је што је Бог склонно срце тамо негде у дубину груди, те је људским погледима изложена само варљива образина, лице човечије, које се показује хладно н неиомично и онда, кад се унутри све комегаа и кипти од помаме и бола!... Ништа се на Смиљи не могаше iipiiметити, само јој ноге кад кад поклециуше, и она страховаше да је само ноге не издаду док кући не ирисне. Кад стиже дома, искида свежљај мирисавог цвећа, па се колика је дуга. баци на мали креветац. Помисао, да је Лаза отиснуо и да другу воли, измучи је до неосетљивоети. Дуго је лежала несвесно и непомично као да се утајао живот у том срцу које са љубави етрада Г.. . Апђео наде замахну крилом изнад њеног врелог чела, и као да ули живот у то нецомично тело! Можда је баш није одмах заволео; доиала му се кад је видио, а нознаје је још из нре,... на нанослетку сви су се око гошће нскупили, па и он је урадио само то што и другн. ... За тим се диже, умота лице у једну велику мараму па изађе из куће. Нада јој је удахнула живот, алн није у.мирпла срце !... Кад изађе на ноље виде да није имала потребе да лице умотава јер на пољу беше ненробојна тмаста помрчина- Иза дневне омаре време се силно ироменпло. Јаки олуј беснио је док ј.е она у соби лежала. а сад прскаху из облачног неба ио ређе крупне капље. Ни једие душе не беше на улици. Тако време све живо сатера и збије у станове, само не смета ономс ко љуби, и ко сумња!... С.мил.а изађе из дворишта на се упути нагле кумовој кући. Ништа јој није сметала разастрта тама, срце јој је било путовођа!.... Кад се приближила рогл>у, на ком беше кумова кућа, застрепи целим телом. 0, како би блажена и утешена била да никог не нађе на улици, да сузбије ону сумњу која прети да јој срце сломије!... Ала си лена, Нево! изви се усклик из једног одвећ познатог јој грла. Застаде као окамењена на месту где је тај узвик згодио!.. Опет се разлеже онај весео заводљив смех, па га онда пропратише речи : Е, алн у вашем селу има и леппшх! Тамаи, одриче Лаза. не знам која би то могла бити!

Вг. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.

45